Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

78 Мих. М. Ђокић

ватно доброг здравља. Не видех болесника од грудне болести. Изгледа ми да живаљ овде изумире само од старачке изнемоглости. Сасвим ми је овде обично видети крепког старца од 80—90 година, малог, здепастог, коштуњавог, са кратким вратом, а са широким плећима, где се пентра по серпетинастим путевима, чепрка нешто око винове лозе, окопава поврће или снаша са брегова корпе пуне неранџи, нефли или мандарина...

Народ је овде сиромашан због каменетог и неродног земљишта, и онда му се није чудити, што одлази у веће вароши, или напушта свој завичај по неколико година и иде на континент да спечали коју пару и донесе својој породици.

— Ставио сам себи у задатак да видим целу околину, да ми не остане ни један кутак незапажен, па то равносно отаљавам и налазим себи у овом заиста заморном путу, пуно душевног задовољства.

По лепом, мајском јутру, мој је ауто летео по равном друму Ајачијо-Бастија. Кад сам из Ајачија про-

шао улицом „Наполеоновом“, и изашао на овај друм, сагледао сам касарну св. Франсоа, коју је подигао Луј ХМГ у години 1786. За тим се сагледа величанствена зграда префектуре, општинско позориште, дивне грађевине озидане у првој половини прошлог века, под управом префекта Лонтивиа. Палата Правде довршена је 1873 године. На другом километру одавде, пролазим кроз поштанску станицу Торпиљере, а на неколико десетина метара даље уздиже се замак Бачиоки, грациозна талијанска вила, саграђена 1860 од Феликса Бачиоки, коморника Наполеона Ш. — Кад се одавде пређе кратки пут, наилази се на брежуљак св. Бастиано и најзад се стиже у село Калкатођио, од осам стотина становника; са својим густим шумам од неранџе, маслина, ораха и дивних винограда, ово је село врло лепо. -

На истом путу, а на тринајестом километру код брежуљка званог Листиконе, пут се одваја у десно за село Антијето, али се у њ стиже тек после се-

дамнајест километара. Са својим сапутницама оставио