Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

62 Мих. М. Ђокић

— Од мога многобројног друштва, са којим сам се нашао у Ајачију и договорио да нам Ајачијо буде стожер, одакле би сваког дана одлазили у поједина места, да би што боље упознали ово острво — остало је само нас двојица. Други су се уморили, или просто напустили да нам се и даље придружују у нашим излетима. Готово и боље; велико друштво, много жеља и вазда разноликих предлога, који често ометају брзину путовања.

Синоћ, за време вечере, решисмо, да, чим сване, обиђемо Алато, место које је удаљено до девет километра од Ајачија. Сутра дан поранили смо и колима, по равном друму, који понегде серпетинасто вијуга, приспесмо у Алату.

У овом месту рођен је највећи дипломата ХЈХ века, Карло Андре Пацо ди Борго. Он је свршио универзитет у Пизи, а у Ајачију је био адвокат у времену кад је планула револуција 1789 године. Пошто се одликовао напредним идејама, брзо се истакао у својој средини, па и на целом острву, те је септембра 1791, био наименован за посланика у законодавној скупштини. Доцније је био генерални прокуратор Корзике. Декретом од априла 1793, услед неуспеха „Сардинске експедиције“, био је са Паолијем изведен пред Конвент, али се помоћу пријатеља спасе казне. Паоло је уз његову припомоћ сазвао маја 1793 Савет у Кортеу и понудио суверенитет над Корзиком Енглеској, док се Наполеон, као њихов противник, држао чврсто Француске.

Енглеска владавина на острву, под управом вицекраља Жилберта Елихота, као што напоменух, трајала је две године, управо до првих успеха Наполеонових у Италији, јер је те године, његов ђенерал Жантил, одагнао Енглезе са острва, Пацо ди Борго, који је под Енглезима био председник Државног Савета, морао је брзо напустити острво и отићи у иностранство. За то време Наполеон се покри славом на бојним пољима Европе, па постаде и Император; а Пацо, једак и бедан, без Отаџбине, посећиваше Лондон, Беч, Цариград и Сирију, распаљујући мржњу противу свога