Naši novi gradovi na jugu

КРИВА ПАЛАНКА.

Крива Паланка је из турског времена. У Средњем Веку оно што је данас Паланка за свој сре= био је за Славиште или славишку жупу у долини Криве Реке Градац (данас село близу Паланке). У једној повељи Костадина Дејановића од 20. јуна 1389. помиње се село Криви Дол, али то село нема ни– какве везе са Кривом Паланком, и данае се на Овчем Пољу налази село Криви Дол. Наш народ ово место зове просто Паланке или по Кривој Реци, за разлику од других Паланака, Крива и Криворезка Паланка; турски званични назив био је Егри Наламка. Тако се је Паланка звала ни рачијих векова, српски:: Крива Река, Крива Паланка; турски: Ерридере, Егридере Паланка, или, по свом оснивачу, БајрамПашина Паланка.

По турском запису Паланку је саградио 1633. год. Бајрам-паша, везнр султана Мурата ТУ. Евлија Челебија то потврђује, само 1634. годину узима касгодину оснивања Паланке. То је била обична па– ланка на оном важном друму, подигнута ради заштите путника. Међутим Евлија Челебија описује ову Паланку као неку јаку тврђаву на путу ну клисури где се није могло проћи од разбојника. У „тврђави“ је било, по Челебији, 50 кућа, 1 џамија, војни магацин, топови, диздар са 200 војника посаде. Од важности је што Челебија (1660. тврди да је изван те „тврђаве“ била варош од 800 кућа, покривених даскама и ћерамидом, доста дућана, велики каравансерај, 3 џамије, 1 амам. МИ ако Е. Челебија не помиње у том паланачком „предграђу“ хришћанске куће, ипак изгледа да их је било. Већ поменути ћустендилски владика Михаило Кратовац зове се и „владнка палански“. 1672. год. по једном запису, шест ортака, ске сами хришћани, Срби, из: