Naši novi gradovi na jugu

28 КОСТА Н. КОСТИЋ

који израђују разне железне ствари: буздоване, разноврсне катанце и чувене меденице, а гвожђе добијају у месту Глухавици (Ојисатгта). У својој представци коју су 1597. год. поднели папи Климентију УШ, српски калуђери Дамњан и Павле веле да у „Расу и Новом Пазару“ и ниже Новог Пазарау жупи Ибру има многих мајдана чак и сребрних. Бенедето - Рамберти (1534) видео је у Новом Пазару дућане и дубровачких трговаца. Катарин Зено (1550.) помиње многе трговце Дубровчане и Млечане настањене у Новом Пазару. Безимени папски изас/аник (:581.) наводи да у Новом Пазару има доста Дубровчана, који су тада у једној од својих кућа имали капелу, али свога капелана нису имали. Француски посланик у Цариграду Ноаљ, у свом пролазу кроз Нови Пазар, 1573. год. остао је два дана на стану код дубровачког племића Алојза Њилатија, настањеног у Новом Пазару. У 17. веку, изгледа, није се смањила дубровачка колонија у овом месту. Истина Марин Бици (1610.) помиње у Новом Пазару свега две куће Дубровчана, али већ 1626. год. Ејес (Науез) путописац тврди да је у Новом Пазару сва трговина у рукама Дубровчана. Дубровачку колонију у Новом Пазару помињу папски посланик Урбан Чери (1680.) и Михаило Луиђи Муцио (1690.) У 17. веку имађаху овде Дубровчани своју цркву и капелана, кога је издржавала дубровачка новопазарска колонија, а општина дубровачка давала му је од неког завештања годишње 40 дуката (Матија Гундулић, 1675.) Кад је у рату 1689. год. настрадао Нови Пазар од трговаца новопазарских највише су настрадали Дубровчани. Али се већ почетком 18. века опет јављају Дубровчани у Новом Пазару. Помиње их и М. Кабога (1706.). 1729. дубровачка колонија има и опет своју капелу и плаћа капелана. Та се колонија "у Новом Пазару јавља све до половине 18. века. Негде у другој половини истога века Дубровчани напустише Нови Пазар и колонија им се растури, јер Енгелов путописац (1792.) помиње да су Дубровчани некада похађали Нови Пазар и да су ту имали