Naši novi gradovi na jugu

30 КОСТА Н. КОСТИЋ а а 3 А ИВ А БЈЕ

ља Нови Пазар у ред главних вароши у Србији. И Матија Гундулић рачуна Нови Пазар у Србију = назива га великим местом. Хаџи-Калфа бележи о Новом Пазару само да је у санџаку Босни и да у њему има изврсних врућих бања. У описивању Новог Пазара 17. века од Хаџи-Калфе много је опширнији његов савременик Е. Челебија. Нови Пазар, по Челебији, био је тада на тромеђи трију вилајета; имао је 40—50 махала, 23 џамије, 7 хришћанских богомоља, 5 богословских и 1! основних школа, 49 чесама, много ханова, 3000 једноспратних и " двоспратних кућа ћерамидом покривених. Свака кућа има свој врт; у чаршији има 1.100 дућана, у којима се израђују разне ствари (кључеви, катанци, пијуци, пушке, пиштољи и друго оружје) и продају лепе индијске, арапске и персијске тканине. Ковачки з2нат био је, као што се види из Челебијина причања, развијен и за новопазарске ковачнице материјал давапи су свакако глухавички рудвици гвожђа. Нови Пазар настрадао је 1689. године. Михаило Куиђи Муцио у свом делу Га асга Бета сопто [а рогепта (Марон, 1690.) вели о нашем Пазару тога времена: „Место где се задржавају каравани и где се роба растоварује. Ова варош бипа је 1689. год. заузета, похарана и разрушена од Срба, на велику штету трговаца, нарочито Дубровчана.“ Та несрећа мора да је била врло велика, кад Дубровчанин М. М, Кабога, који је 1706. год. прошао кроз разваљени и још неподигнути Нови Пазар, вели о њему: „Ово место би некада врло гласовита варош у Леванту, а сада је ништа; где беше (некад) 12.000 кућа, (сада) нема више од 500.“ И у таквом Новом Пазару, који се очевидно подизаше, Кабога је нашао своје. земљаке трговце. Али то страдање Новог Пазара није било ни прво ни последње. Важна је ствар за историју српских насеља да је у Новом Пазару у 17.и 18. веку било поред Турака и Срба православних. Синђел пећског патријарха Арсенија ТУ. Партеније Павловић (доцнији владика) врло је лепо описао бегство и ломљаву