Naši novi gradovi na jugu

32 ~ КОСТА Н. КОСТИЋ

турском рату 1809. год. када је, по извештају Р. Вучинића (1810.), сав попаљен. Какав је Нови Пазар пре тога изгледао најбољи нам је сведок Француз Амедеј Шомет, који је оставио прекрасне белешке о Босни (1807/8.). Шбмет бележи о Новом Пазару: по пространству и броју становништва друга варош босанског пашалука; има 15000 становника, од којих су 5000 Турци, 100 Јевреја, 600 Цагана, а остало су православни Срби; пре устанка Срба у Србији био је знатна трговачка варош, где су се скупљали из Босне, Србије, Албаније, Румелије, Немачке о чувеном његовом митровданском вашару, који је трајао '30 дана. У једном непоузданом опису Србије и Босне од 1810. год. помиње се Нови Пазар (помешан са Новим Брдом) као главно место, са владиком па чак и са дубровачком колонијом. Шарл Пертизје (1822.) ставља Нови Пазар као трговачку варош у Босни најважнију после Сарајева. В. Караџић (1827.) назива Пазар, старим: традом великом вароши. Вимер (1833.) истиче његов чувени, годишњи вашар. 1838. и 1839. год; “неко време; радио је у Новом Пазару енглески. вице-консул. Ами Буе (1836.) рачуна у Новом ЈМазару: на, 6—8:000: становника, Срба православне и муслиманске вере, са нешто Арнаута, Цинцара, Цигана и Јевреја. Улице су му биле, као и по осталим турским варошима, рђаво каллрмисане. Само је једна улица у средини вароши била снабдевена дућанима. Имао је три џамије и порушену тврђаву. Доктору Милеру (1844. Нови Пазар је: „поносита, богата и жива трговачка варош“ Ј. Г. Јуришић (1852. назива га „вратима од Босне“, а друм од Видина и од Ниша иде му преко Куршумлије „до у Нови Пазар“. Ф. Јукић. (1851., 1852.) рачуна у Новом Пазару 12.000 а за тим 20.000 становника (150 домова православних, 5 јеврејских, а остало муслиманских); место му је трговачко са доста богатих трговаца. Од прилике 'у статистику Новог Пазара даје и Гиљфердинг (1857.): око 12.000 становника, 1500 муслиманских и 100 православних кућа, Улице су му биле довољно широке и праве,