Naši novi gradovi na jugu

ОХРИД.

Наш лепи Охрид на Охридском Језеру јавља се ћоста рано, још у половини петог в ка после Христа, и то под именом Лихнис или Лихнид. Тај Лихнис помиње се као богата варош на дубоком језеру и са тврђавом (419.). У њему се и тада налажаше владичанска столица. Помињу се два лихнидска епископа: Антоније (449. до 459.) и Лаврентије (497.) Данашње име, Охрид, јавља се доцније. По грчком називу Лихнис и само се језеро звало Лихнидско или преведено на наш језик Бело језеро. Према житију Св. Наума од деволског епископа Марка, ученика Св. Климентија, Св. Наум подигао је пркву Св. Арханђела на Белом (Охридском) Језеру: „са твори си монастир на исход Белаго Езера“. ИЕ.

Крај око Охридског и Преспаиског Језера, даље око Прилепа, Битоља и Велеса звао се Брсјачка, по томе што је био насељен српским племеном Брсјацима. У том српском племену подигао је устанак против Грка брсјачки кнез Никола са својим синовима, који су створили своју државу са престоницом у Охриду. Особити је пак значај Охрид добио за владе цара Самуила (976. до 1014.), најмлађег сина кнеза Николе. Цар Самуило учинио је Охрид и столицом Охридске Патријаршије, а један византијски историчар тога времена сматра Охрид као најнатнији град у држави цара Самуила. У околини Охрида нашли су уточишта раније неки. од | ученика Скетог Ћирила и Метода, који прогањани из Моравске дођоше ту да међу нашим претцима наставе дело свбјих великана учитеља: проповедање хришћанства, писмености и хришћанске културе и морала на словенском језику. Ту у манастирима, који и данас носе њихова имена, леже њихова тела. Право је било, да у тај крај дође и главно седиште