Naši novi gradovi na jugu

СЈЕНИЦА.

Сјеница се већ 1253. год. помиње као место где су Дубровчани могли пристајатн и плаћати царину, а 1323. год. помиње се једзн лубровачки трговац „у жупи сјеничкој у месту званом Зерестина“, што значи да су Дубровчани трговали и са сјеничком жупом. На сјеничкој висоравни и у оном времену вероватно је сточарство било развијено и дубровачки трговци су у жупи сјеничкој куповали стоку и сточне производе. У том хладовитом и високом пределу, где се ливаде трипут преко године косе, лети су обитавали наши Немањићи и „на Сеницах“ имали дворац. У том дворцу цар Урош 29. септембра 1360. год. подар: Дубровчанима повељу којом је њихове трговце ослободио неких ново-уведених царина. Судбина је била да скоро после сго година, 7. |ула 1463. год., издаде Дубровчанима повељу и султан Мухамед |. „на Синицах“, вероватно у дворцу где се некад српски цареви и краљеви одмараху и повељ“> писаху.

У :5, веку помиње се (1531.) у дубровачким књигама поред Увца и Сјеница. Хјес путописац бележи да је сјенички крај веома обилан у трави и да даје велики приход боставџи-баши у Цариграду. Само име Сјеница путописцу значи на „словенском језику“ земља сена. Иначе путописци 16. и 17. века само помињу Сјеницу као станицу на друму Дубровник— Нови Пазар. У опису путовања дубровачких посланика М. М. Кабоге и Ђ.А Растића (1706.) помиње се „шарампов или паланка Сјеница“. Занимљиво је, да је и народне песме зову Старом Паланком. У турско-аустријском рату 1736.—1739. јавља се „паланка Сеница“. 1776. год. Сјеница се спомиње у једном султановом ферману као место које припада у епархију новопазарског митрополита. Барон Божур. Сјеницу назива варошицом, коју