Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

116 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

косе, која са неколико избачених метака поможе деснокрилној чети 3. батаљона поменутог пука да контра- нападом поврати изгубљени део граничне линије. Узбуњени овом пупњавом, предњи делови деснокрилног 1. батаљона ХП пука стадоше под оружје и примакоше се мало ближе граници, да би заузели места која им унапред беху одређена за поседање на случај каквог непријатељског напада. Арнаути, који беху окупљени око своје карауле и царинарнице у близини друма, заједно са турском посадом у караули, мислећи да се ови спремају за напад, осуше на њих ватру из пушака. На то 5. батерија Шумад. пољског артилер. пука са Преполачког шанца отпоче да их бомбардује својим мецима. И већ после пола сата, када се један њен топ бејаше примакао ближе и поставио на неколико само стотина метара од царинарнице, у овој и у караули, као м у њиховој околини, више није било никога. Све се бејаше разбегло, оставив на лицу места мноштво ратне спреме, која је била добро дошла првим нашим војницима, који дођоше да поседну те напуштене и полуразрушене грађевине.

У том прође и подне. Ватра на фронту Моравске дивизије П позива постајаше све жешћа. Тада је већ у велико била уведена у дејство и 2. батерија Моравског пољског артилер. дивизијона, пласирана код Баровачког утврђења. Командант ХИ пешад. пука, потпуковник Миливоје Стојановић, осећао је да се тамо нешто крупно догађа пи, схватајући своје командантске дужности онако као што треба, горео је од нестрпљења да на неки начин помогне нападнутим суседним трупама. Али жељно очекивано наређење, да се са својим пуком умеша у борбу, још никако не стизаше. Најзад, видећи да се од виших команданата, због обзира да се до објаве рата не повреди с наше стране граница, нема чему надати, он изгуби стрпљење и одлучи се да на своју руку и на своју личну