Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 131

равили, остао је привезан за то крило, налазећи се још увек у долини Косанице, иза пешадије.

Али је зато остао и даље онај недостатак, о коме је на једном месту већ било говора, у погледу безбедности левог бока, не само 4. батаљона Ш пешад. пука на пошумљеном вису лево од Мердарске карауле, што је спадало у надлежност команданта 1 пешад. пука, већ и целе Моравске дивизије [ позива, о чему је требао да се побрине њен дивизијар. Јер ништа није било предузето да се осигура, како гранични гребен између Мпровачке и Васиљевачке карауле, тако и сва погранична просторија од напред означеног пошумљеног виса до карауле Мачија Стена, А баш та омашка највише је допринела појави једног парадокса: да тако рећи једна шака дреких и предузимљивих Арнаута, сутрашњега дана доведе у шкрипац читаву дивизију доцније широм целог света прослављене српске војске. Ш

Пред зору 4. октобра Арнаути препадом заузеше Васиљевачку караулу. А у свануће почеше се поступно ширити по гребену у правцу Мировачке карауле. Горе наведена омашка у распореду Моравско дивизије |! позива почела је да се свети,

Командант !! пешад. пука, у чијем се реону то догађало, није имао могућности да, док је још било времена, овај њихов маневар осујети или барем у најнужнијој мери локализује, пошто су му од синоћњег пораза растројене трупе тек сада биле почеле да се прикупљају и уређују код Баровачког утврђења. Него је тек у 8.80 сати изјутра, кад су се Арнаути већ били потпуно учврстили на, граничном гребену између Васиљевачке и Мировачке карауле, могао отпочети нешто, али не у офанзивном смислу, да се Арнаути одатле протерају, већ да се доцнији развој неповољних догађаја колико толико укочи. Али и то нешто што је тек сада

| бе