Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

134 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

рукама и да се ствар са наређеним покретом своди само на то да се један део резерве помакне напред, ближе бојној линији.

Ово наређење стигло је команданту Ш пешадиског пука у 8 сах. изјутра. Командант пука одмах је кренуо свој 3. батаљон из дотадашњег његовог бивака позади Мердарског утврђења. Али, како ни он није био обавештен о томе каква је у истини била ситуација на граници, повео га је у маршевној колони. Но, кад је чело ове колоне, крећући се тако безбрижно, стигло отприлике на половину пута између Мердарског утврђења и Мердарске карауле, Арнатути са граничне линије лево од ове карауле изненадно осуше ватру на њу. Од те неочекиване ватре њени се редови мало ускомешатше. Товарни коњи бојне коморе, која је ишла на зачељу батаљона, поотимаше се од својих коњоводаца. Неки се од њих поиспретураше, а неки натоше назад. Забуна код војника трајала је врло мало, јер је команданту пука врло брзо испало за руком да код њих поврати ред. Прве две чете одмах се расуше у стрелце и, праћене у стопу другим двема четама, које одмах извршише потребна престројења да би се поставиле у плиће и разређене стројеве предвиђене егзерцирним правилама за батаљонске резерве, одважно се кренуше напред. Уз пут и једне и друге почеше трпети и од ватре једне турске батерије, која је са уске камените косе испред к. 686. и турског села Мердара гађала овамо, пребацујући граничну линију. Али оне ипак, потпомагане ватром 2. батерије, која је од Баровачког утврђења тукла Арнауте непосредно пред њима, и 1. батерије од Мердарскот утврђења, која је, обасипајући својим мецима предтерен испред 2. и двеју чета 1. батаљона десно од карауле, гађала и ову турску батерију, у потпуном реду продужише гредити своме циљу. Најзад, у борбу беху уведени и митраљези || пешадиског пука, који такође допринеше, да Арнаути буду отерани са овог за“нас тугаљивог места.