Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

42 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

пре но што ће приспети наређење за повлачење, ишао да ухвати везу са њима и види где ће се оне зауставити. На њу се онда угледаше им остале чете из истог батаљона, те и оне учинише то исто, што, у вези са оним ужурбаним повлачењем 1. батаљона, бејаше проузроковало неку чудну нервозу и код осталих батаљона ! пешад. пука.

Најзад, у 11 сати пре подне батаљони првог борбеног реда, којих је после поменутог утурања 8. батаљона било три, већ су били потпуно посели граничну линију. Фронт им се сада простираше дуж ове од турске карауле Репоње до везе са Ш пешадиским пуком и водио је по шумо витом терену, на коме је одржавање везе међу њима и њиховим саставним деловима било јако отежано, особито сада када сви у неколико беху и поколебани. Међутим, Арнаути тек сад оживеше. Против 2. батаљона ограничише се искључиво на отварање ватре са Низамског логора, док из Д. Дубице отпочеше да нападају на фронт 1. и 8. батаљона. Али је и тај напад био предузет са веома слабом снагом и као од беде. Према томе, да је код 1 пешадиског пука све било у своме реду, Арнаути би, и поред тога што је терен био веома неподесан за одбрану, као од шале били одбијени. Па ипак командант пука, коме се, у узбуђењу трупа, ситуација чињаше много опаснијом но што јеу ствари била, реши се на повлачење ка свом првобитном положају: Ђуровом и Матаровском вису. И ради тога нареди пред подне 4. батаљону и митраљеском одељењу из своје пуковске резерве, да одмах оду на тај положај и на њему се припреме за прихватање осталих батаљона.

Но у који мах се тај батаљон и митраљеско одељење кренуше, ускомешаше се и трупе првог борбеног реда, коме је иначе мало требало, па да прене. Неке чете, које прве опавише тај покрет пуковске резерве, помислише да је нарађено опште повлачење, те и оне одмах гурнуше назад. За собом