Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

146 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

јуривши невероватном брзином линију положаја Ђуров-Матаровски вис, беху дохватили теснаца и пута у њему.

Утисак од свега тога међу борачким јединицама, које остадоше на својим местима, био је веома мучан. Како су и саме биле узрујане, посматрајући сав тај покор око себе, мало им је требало, па да следују примеру 4, 8. и двеју чета 1. батаљона 1, затим целог |! пешад. пука и на псслетку целе коморе. Да су она два турска топа на Халиловом вису изнад наше Васиљевачке карауле продужили мало дуже истим темпом дејствовати и да су Арнаути на томе правцу били мало енергичнији, сигурно је да би командант дивизије био принуђен пренети борбу на који позадњи положај у висини теснаца, који је овако незгодно зјапио својим уским отвором за његовим леђима. Али срећом, 1. батерији од Мердарског утврђења, уз припомоћ 8. батерије пласиране код Матаровског утврђења, испаде око подне за руком да ућутка турску батерију. Ослобођена ове напасти, 2. батерпја окрете топове свог левог вода у правцу поменутог положаја, против тамошња два брдска тола, који на лак начин успеше да направе код нас толики лом. После неколико избачених разорних граната, ови последњи, како су били слабо маскирани и услед тога одмах нађени, сасвим умукоше, тако да се у току овога дана више нису ни појављивали. И наравно, нашима је одмах лакнуло.

Уз то, арнаутским гомилама, којима бејаше пало у део да обиласком нашег левог крила олакшају и потпомогну напад с фронта, у коме су, када томе буде време, требале да узму учешћа и регуларне трупе турског Приштинског одреда, није се, како изгледа, нимало журило. Оне још не беху задовољиле свој нагон за пустошењем и пљачком, због чега и не мишљаху скоро излазити из Васиљевца, у коме се сада од силних паљевина на све стране само димило. Можда их је уопште на овој