Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

154 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

Армије, који је, повинујући се некаквим излишним политичким обзирима бејаше сасвим спутао, није знао да су Арнаути провалили границу код Васиљевачке карауле и запалили Васиљевац, морао је ушти обавештен са Преполца да се тамо са фронта напред поменуте дивизије непрекидно чује топовска и пушчана паљба. Сем тога морао је добити и извештај, да Арнаути од ране зоре са знатном снагом, истина још безуспешно, нападају наше пограничне карауле у реону Копаоника и изворног дала реке Лаба, од Сребрнице до Локвице. А то су све били симптоми, да Арнаути у погледу поштовања неповредности границе до објаве рата и у погледу могућности да се дође до извесног споразума, немају исто гледиште као он. Наравно, он није знао, нити је могао знати, ни да је директивом команданта Западне Војске, Али Ризе, без обзира на то што рат још није био објављен, нарочито било препоручено да Приштински одред одмах пређе у офанзиву, ни да Арнауте у реону Копаоника и изворног дела реке Лаба предводе синовац и два сина Исе Бољетинца, на чију се мирољубивост у његовој најближој околини много рачунало. Али су горњи симптоми мржње ових наших старих непријатеља сами собом јасно указивали на то, да према њима треба одмах предузети одлучније мере. Па ипак је Шумадиска дивизија ] позива читаво пола дана била држана неактивна и развучена по дубини од Преполачког и Дабиновачког положаја до иза Куршумлије.

Кад му најзад пред подне стиже извештај команданта Моравске дивизије П позива, писан после повлачења 4. батаљона 1 пешад пука, командант армије се као бејаше пренуо. Продрма мало Шумадиску дивизију ! позива, колико само да је доведе у тешњу везу са Моравском дивизијом П повива. Па онда лично одјури на Преполац. И то је било све. Другим речима, опет прибеже полумери. Према томе не уради оно што му тактичка