Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

176 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

према томе сада дођоше 1. и 4. батаљон. Но од њих је 4. одмах био упућен ка селу Младошевцу или, како се у званичној релацији вели, на Мачију Стену, под којим је именом подразумеван цео теренски комплекс источно од Васиљевачке косе, са вадатком да се тамо дохвати граничног гребена и њиме предузме наступање у правцу Васиљевачке карауле.

Идеја, да се граничним гребеном преко Голака и Халиловог брда, куда је овај батаљон од Младошевца требао скренути, на неки начин произведе дубљи обухват непријатељског десног крила, односно да се тим заобилазним правцем директно -вагрози позадини арнаутских гомила у Васиљевцу и испред овог села, у основи је била добра. Само је за њено извођење мало био један батаљон, 0ос0бито из пука који је још био под свежим утисцима од јучерашње своје панике. То је, уосталом, после читава три сата, када се овај батаљон бејаше загубио, најзад увидео и командант дивизије, па је онда покушао да оно што је пропуштено коликотолико надокнади, шаљући за њим и !. батаљон. Али је у главном већ било касно да се њихово деловање обједини и у једном смислу упути. Зато на крају крајева, један оде на једну а други на другу страну, изгубивши сваку узајамну везу, тако да један о другом, а и командант њиховога пука о обојима, ништа није знао. Додуше, ипак је и овако било, ако не оних који су се желели, а оно других, скромнијих резултата, пошто се имало посла са једном релативно слабом и недисциплинованом руљом Арнаута, која није много водила рачуна о безбедности свог десног бока и која се, јурећи за пљачком, не беше благовремено постарала да чврсто поседне и за одбрану припреми доминирајући Голак и горњи део Васиљевачке косе. Али би по свој прилици све ишло брже и боље, мање би се натезало и уштеђена би била нова искушења, да су за овај самосталан и при том