Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

178 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

нутог безименог потока. А две чете из другог борбеног реда скренуле су у лево ка Младошевцу ради хватања везе са тамошњим нашим трупама

У колико је време више одмицало откако је овај батаљон одмаршовао са Мердарског виса, командант дивизије са све већим нестрпљењем очекиваше од њега прве вести. Официри из дивизиског штаба наизменично напрезаху очи, не би ли га смотрили тамо, одакле би требао да гурне граничним гребеном на Васиљевачку караулу, те да произведе ефекат, преко потребан за ситуацију на фронту око Мердарске карауле, где се стадоше већ у велико разбуктавати крваве борбе. Али све беше узалуд. Од батаљона ни трага ни гласа, као да је у земљу пропао. Најзад, командант дивизије изгуби стрпљење и у 10 сах. пре подне нареди да се за његовим стопама крене и !. батаљон, који је дотле чекао постројен у смакнутом поретку на Мердарском вису, одмах иза истоименог утврђења. Са њим су имали поћи његов командант пука и помоћник начелника штаба дивизиског, мајор Љубомир Марић, којима је било стављено у дужност да његов рад доведу у склад са радом 4. батаљона. Али још не беше изгубљена нада да ће се овај други ипак ускоро појавити на додељеном му заобилазном правцу преко Голака. У тој нади овој двојици било је препоручено и то, да са 1. батаљоном не иду преко висова у реону Мачије Стене где се требао појавити 4. батаљон, пошто је за тако што и иначе било прилично доцкан, већ да га диригују краћим путем, како би што је могуће пре са овим дошао у везу и с њиме заједно испао пред Васиљевачку караулу.

Командант пука нато одјаха напред, да потражи свој 4. батаљон, па се изгуби, тако да у току целог дана није био ни код овог ни код !. батаљона. А батаљон, предвођен од стране помоћника начелника штаба, мајора Марића, удари за њим уз Косаницу, па онда донекле и уз безимени