Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

180 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

под смртоносном ватром у својој власти чврсто држаше мајор Марић, добише сад одушке. Оне одмах пређоше у наступање и стадоше лагано и опрезно продирати кроз Васиљевац. Мајор Марић их је био упутио да нападају гранични гребен између Васиљевачке и Мировачке карауле. Али оне не учинише тако, остављајући то једној чети 4. батаљона П пешад. пука, која је, дошав са главног положаја, специално са одсека између Баровачког утврђења и Косанице, сад на једанпут оскрснула на гребену Васиљевачке косе и продужила правцем, који је њима био намењен. Бочном артилериском ватром са Халиловог брда биле су приморане, да се у току продирања кроз напред именовано село, поступно померају у десно, док се најзад не појавише према Мпровачкој караули и не наслонише на остале наше трупе.

У званичној релацији стоји записано, да је 4. батаљон [ пешад. пука, уз припомоћ 1. батаљона из истога пука, заузео Голак им, наступајући даље граничним гребеном, догурао до мрака пред саму Васиљевачку караулу. Али то није тачно. У ствари, као што смо већ показали, на основу аутентичних података добивених од самих учасника у догађајима на овом делу бојишта, само је једна чета, без ичије помоћи, овладала Голаком, управо оним његовим делом који припадаше нашој територији. Но и она није ишла даље, него је тамо остала, пушкарајући се са посадом Хртичке карауле на турском делу овог истог доминантног узвишења. На тај начин, с обзиром и на напред описани рад 1. батаљона, завршна фаза целокупног обилавног маневра у правцу Васиљевачке карауле, ради кога и беху овамо потегнута та два батаљона, за овај дан спала је била на цигло једну чету неког трећег, који раније за ову сврху није био ни узиман у комбинацију, т.ј. 4. батаљона П пешад. пука. Што се тиче осталих трију чета из батаљона, коме је припадала она чета на Голаку и који по релацији