Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

188 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

делова који је у једном великом луку од ове карауле до карауле Мачија Стена беху закрилили, још је било наших трупа, које никако не напуштаху свој првобитни одбранбени став. Не рачунајући 4. батаљон Ш пешад. пука који, као неупотребљена резерва у нападу на граничне положаје јужно од Мердарске карауле, још увек стајаше у удољу између Баровачког утврђења и јаруге код Мердарског гробља, све су оне биле из П пука. Овде су оне биле задржане ради сваке евентуалности, да би послужиле за прихват онима, које се с десна и с лева раширише испред њих, ако би којим случајем дошло до њиховог повлачења. Особито с тога, што се није тачно знало где је која од њих заноћила.

Постојала је, дакле, бојазан да између оних истакнутих унапред наших трупа, после свега онога што се о њима, уз неизбежна претеривања, бејаше тада у позадини њиховој слушало, није остало празнина, кроз која би се Арнаути, по својој урођеној агилности, могли овамо провући. Пред · таквом једном перспективом, ове на старој одбранбеној линији заостале трупе дочекаше ноћ, не само у потпуној опрези, већ и у неком чудном душевном узнемирењу, из кога су се могли изродити сви могући непријатни инциденти. Одувек је у оваквим приликама, и то ноћу, неизвесност била у стању, више него ли права и за нешто суровија стварност, да убије мир и спокојство код дотичних трупа. Кад су пред непријатељем, оне истина морају да се опходе са највећом опрезношћу, али бар знају с киме пмају посла и како да се управљају, ако би осетиле пред собом какве сумњиве покрете. Ако ништа друго, сасвим слободно, могу не страхујући да ће од тога бити штетних последица, сем што ће пре времена открити свој положај, одмах дати одушке своме узбуђењу паљбом у правцу где су њихова стражарећа оделења приметила што сумњиво. Међутим, када се испред