Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 201

коумног предузећа, још пре објаве рата на вратима Косова формално изгубио битку. Значи, још не беху ни отпочеле главне операције наше војске, а наша Трећа Армија, пако је водила борбе по деловима, без везе, без плана и без икаквог замаха, задобила је једну велику победу, после које је њено наступање ка Приштипи имало да буде оно исто што и искоришћавање какве победоносне битке, тучене целокупном снагом. Оно што је за ову армију било најтеже, преброђено је сасвим неосетно. Она се још не беше честито ни размрдала, а судбина Косова, благодарећи једном срећном случају, већ је била у главном решена. Међутим, нико од оних на њеним врховима није био свестан тога. Чак, шта више, живећи у уверењу које је онда код нас владало о великој војничкој моћи тадашње Турске Царевине и, при том, немајући никаквих података о њој, сви су они замишљали да су досадашње борбе биле само предигра, а да ће главна битка, и то са још неангажованим знатним снагама које се крију иза овог ретког арнаутског застора, настати тек по прелазу границе.

Случај је хтео, да овога вечера, када у главном већ беху завршени догађаји који у својој целокупности имађаху значај једне добивене битке, искрсну нешто што је команданта армије бар сад требало да покрене на енергичнију акцију. На име, од Врховне Команде добивена је депеша: да је објављен рат Турској, да ће Ибарска Војска 6. октобра изјутра прећи границу према Новом Пазару и да његова Трећа Армија има на један дан после тога, т.ј. 7. октобра, да предузме наступање ка Приштини у духу раније добивене директиве, по којој су све подручне му јединице, како оне у Топлици тако и оне у Медвеђи, требале бити концентрично упућене ка означеноме објекту. Сад смо билиу ратном стању. А стим самим отпали су и мотиви, који Команданта- Армије читава три дана дотле уздржаваху.