Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 203

ром на конфигурацију терена и на тадашњу констелацију наших снага у Топлици и Медвеђи, које га са две стране обухватаху, не би ни покушао да се, откривајући свој десни бок према Медвеђи, са свом својом снагом баци на њих за време њиховог наступања ка реци, која с јужне стране омеђава равничасти терен Малог Косова.

Ово њихово претходно приближивање планинском комплексу јужно од Брвенице таман би одговарало захтеву, израженом у завршном делу ди рективе, да обе групе т.ј. ова из Топлице и она из Медвеђе, једновремено бију битку пред Приштином. А, као што се и из предњег излагања могло видети, поприште те битке, ако је, с обзиром на оно што се досада бејаше догодило, уопште буде било, могло је бити само на томе коплексу, о који су јединице Медвеђске групе одмах по прелазу границе имале да се спотакну. Одговарало би најзад и основној идеји, која провејаваше кроз целу директиву. На име, да трећа армија прејури преко Приштине као олуј, како би се на време могла поравњати са Првом, те да, подухватајући главну снагу турске војске с бока, узме учешће у главној битки око Куманова или Окопља.

Како се Командант Армије бејаше снашао у овоме проблему, који се сам собом истицаше услед лаконске стилизације у депеши Врховне Команде о предузимању операција од стране његових трупа, випдећемо мало доцније. Засада можемо навести то, да у току целе наступајуће ноћи из армиског штаба није било издато никакво наређење командантима, Шумадиске 1! и Моравске дивизије П позива о каквом покрету унапред, ни команданту Моравске бригаде 1 позива о рокирању његових трупа на Лисицу.

М

Последице неуспеха непријатељског нису се дале дуго чекати