Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 65

„Акција ће отпочети отприлике 6. октобра“, биле су по казивању генерала Милутиновића, тадашње речи војводине, „и то: офанзива од Рашке, Преполца и Медвеђе, све ка Приштини, а одатле ка Куманову и Скопљу“. Значи, војвода Путник је тога момента рачунао да ће евентуално, по свој прилици ако код Треће Армије због јаког отпора Арнаута пред Приштином буде нешто запело, морати чак и Ибарску Војску једним делом увући у систем главних операција. Иначе, што се тиче специално рада Треће Армије од момента када буде заузела Приштину, рекао је у главном оно исто што и у својој директиви од 30. септембра: „У Приштини остаће Моравска дивизија П позива, а Божа Јанковић са претходницом наступаће преко Карадага Куманову. Дринска дивизија П позива ићиће ка Качанику, па шта јој Бог да“. А поред тога, циљајући на Прву Армију, коју репрезентоваху присутни на томе скупу: „код Куманова удружићете се са свима отуда, а дотле ћете ви попричекати у долини Мораве, т. ј. вршићете омање маршеве, пошто је вама ближе Куманово“. Дакле, и сада се носаше мишљу да покретима Треће, у односу према покретима Прве Армије, да један повећи аванс. Али ипак, како изгледа, не толики да је пробијање ове последње ка Куманову требало да буде у онако велшкој, ако не и апсолутној зависности од тога кад ће се појавити на Карадагу Моравска. бригада и Шумадиска дивизија 1! позива, као што се предвиђало у првобитном пројекту, где се спомињаше чак и избијање ове друге код Прешева ради напада у бок и позадину непријатељеву на Рујанском положају.

За команданта Друге Армије, по генералу Милутиновићу, навео је, да ће са својом Тимочком дивизијом Г позива од Ћустендила поћи на Криву Паланку, „те да нам код Рујна олакша“, а потом преко Кратова ка Кочанима „на удружење са бугарским трупама, те да отуда удари у десни бок

Наши ратови 5