Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 77

данту турске Вардарске Армије, Зеки паши, дође до сазнања тек онда, када за поправку учињене грешке буде сасвим доцкан.

У данашњим покретним војнама, које се изводе на великом пространству, никад се не може са сигурношћу предвидети где ће бити тучена битка, јер то, поред многих других чињеница, зависи и од слободне воље непријатељеве. То није могао да постигне ни Молтке у рату 1870. године, због чега су му све тадашње битке биле случајне, тако да је о свакој од њих сазнавао тек кад је била завршена. Од војсковође се према томе тражи да он својим армијама унапред припреми све што им треба да могу са иазгледима на успех тући битку свуда и на сваком месту. А да је у томе успео и војвода Путник, види се из факта што је Прва Армија, и без непосредне помоћи крилних армија, била у стању да потуче непријатеља.

2. Код Турака.

1

Као што смо већ видели, војнички разлози диктоваху Турцима једну велику ампутацију. У најмању руку требало је пспред навале Срба и Бугара напустити до првог већег преокрета сву територију испред Битоља и Солуна на Македонском пи Чаталџе на Тракиском војишту. Али се они на једну тако радикалну меру нису смели одважити. Чак шта више, Главнокомандујући турске војске, дотадашњи министар војни, Назим паша, који је и иначе већ био познат као најистакнутији поборник идеје о муњевитој офанзиви у једном оваквом рату, прибеже, пред сам почетак непријатељстава, другој једној крајности. И, не држећи се ни плана усвојеног још за време мира по упутствима фон дер Голца, издаде, на велико пзненађење и противно саветима својих потчињених команданата, наређење за предузимање офанзпве и на једном и