Nemački budžet

125

Царевински Устав од 16. априла 1871. године, исто онако као и Устав Немачког Савеза, у своме чл. 72. говорио je такође о полагању рачуна, али не и о контролној власти. Године 1872. хтело се да учини крај овоме провизорном стању и Рајхстагу буде поднешен предлог закона о Рачунском Суду. Предлог je био израђен по угледу на пруско законодавство, слично предлогу закона о Великој Рачунској Комори, који je у то време поднет пруском Ландтагу, али je претрпео у Рајхстагу многобројне измене, тако да га Савезно Behe није хтело да санкционише. Пруски Ландтаг пак усвојио je те године закон о Великој Рачунској Комори. Ни доцнији покушаји (1873., 1874., 1875. и 1877. год.) за дефинитивно уређење царевинске контролне власти нису успели. Од године до године продужавало се оно стаьъе, које je био створио још закон од 4. јула 1868. године. Последњи такав закон, којим се продужује привремена контрола пруске Рачунске Коморе, јесте Контроли Закон од 21. марта 1910. године, који у своме § 1. прописује, да контролу целокупног царевинског буџета до 1914. године има да води пруска Велика Рачунска Комора под називом Рачунски Суд Немачке Царевине.

б) Састав Рачунског Суда. Рачунски Суд чини једно засебно одељење пруске Рачунске Коморе, али je председник заједнички. Сем председника, Рачунски Суд има