Nemački budžet

133

што je то последњих деценија био случај код осталих, старијих европских држава. Расходи Немачке Царевине условљени су задацима, који су јој постављени. A један од главних њених задатака јесте одбрана земље. Отуда расходи на одбранбену силу Царевине долазе по својој величини и значају на првом месту. То су дакле издаци на војску и марину. Немачка ce доста доцкан појавила на светску позорницу као велика сила. Створена мачем, она je мачем имала себи претходно да обезбеди сигуран и трајан опстанак. Зато се на војску највише пажње и обраћало. Немачка војска ce у осталом данас највише и респектује у Европи. Закони од 9. јануара 1871., 2. маја 1874, 6. маја 1880, 11. марта 1887, 15. јула 1890, 3. августа 1893, 28. јуна 1896, 25. марта 1899, 22, фебруара 1904, 15. априла 1905, и 27. марта 1911. године утврђивали су бројно стање стајаће војске. За време од 1. јануара 1872 год. до 31. марта 1881. год. био je утврђен број редова, каплара и поднаредника на 401.659. Доцнији закони повећавали су овај број с обзиром на множење становништва. Закон од 1911. год. прописује, да се бројно стање стајаће војске постелено тако увећава, да у току буџетске 1915. год. достигне број од 515.321 редова, каплара и поднаредника и да на овој висини остане до 31. 111. 1916. Трајни расходи на војску износили су: °/о од свих трајних расхода без године: мил. мк.: уступања (Überweisungen) 1872 266,78 60,04 1881 343,91 57,55