Nemački budžet

139

Из свега овога излази, да оно што характерные расходе немачког буџета и што je највише утицало на њихово растење, јесу издаци на војску, флоту и дуг ов е. Ови последней су може се рећи само друго име за оне прве и друге, јер од 3,8 милијарде марака дуга, колико je Немачка имала на крају буџетске 1907. г., за војне циљеве задужење износи 1798 милиона, а за марину 768 милиона, дакле 2 /з целокупног дуга. 1 ) Што je, дакле, немачки буџет тако брзо растао, разлог лежи на првом месту у томе, што je Немачка, више него многе друге државе, осећала потребу за јаком и спремном војском и флотом. Разуме се, да су, сем војске и флоте, и други узроци утицали на растење немачког буџета, као на пр. поскупљивање намирница, па услед тога и повећавање издатака на чиновничке плате и др., затим множење становништва (које се у Немачкој врши брже, него на пр. у Енглеској и Фраш цуској), издаци на социјалну политику (и ту je Немачка предњачила другим државама) и т. д., али су они први узроци били најважнији и највећи. Немачка je била и остала, по превасходству, војничка држава, a њен буџет носи обележје једног војног буџета.

2. Приходи. За покриће царевинских расхода, првобитни текст чл. 70. Устава предвиђао je ове приходе:

x ) Denkschrift vom 13. Nov. 1908. Drucksachen des Reichstags. № 1041.