Nemački budžet

43

војни буџет. Бизмарк je успео само ову последњу тачку бар донекле да реализује. Прве две не само да нису остварене, него, као што ћемо доцније видети, њихов историјски развитак отишао je сасвим супротним правцем. Тако je дакле у Устав Немачког Савеза од 1867. г. ушла одредба, да се контигент војске и војни кредита утврђују једном за свагда, без годишњих одобравања од стране Рајхстага. Доцније je ова одредба промешена. Према закону од 2. маја 1874. г. Рајхстаг утврђује само бројно стање стајаће војске за седам година унапред, а кредита се подносе сваке године Рајхстагу на одобрение. Ипак се Рајхстаг сматра обавезним, да изгласа све предложене кредите, пошто се они оснивају на закону, који je он већ усвојио. Сем тога, у Немачкој се поштује принцип, да je војска ствар Царева. „Треба ли наша војска да буде Царева или Рајхстагова? То je питаше,“ рекао je једном приликом Бизмарк. 1 ) Један пут je Рајхстаг покушао, да бројно стање стајаће војске утврди за маши број година,, за пет, па чак и за три, у место дотадашших седам. То je било приликом утврђиваша новог сентенета, који je почишао 1. априла 1888. г. Али тај Рајхстаг буде распуштен, а избери почетном 1887. г. испадоше у корист владе и септенат буде утврђен до 1894. г. Последши септенат утврђен je 1911. године. Уз пројект закона о јачини сталног кадра, који

l ) Jbid. Седница од 11. јануара 1887.