Nemački budžet

59

џетског јединства. Подела на главни и специјални буџет не представља изузетак од овог начела. Што je немачки буџет, даље, подељен на редовни и ванредни, то je такође ствар просто буџетске филијације : и редовни и ванредни буџет чине једну целину. На крају буџета налазе се у једну суму сабрани приходи редовног и ванредног буџета, а такође расходи редовног и ванредног буцета, док су француски ванредни буцети били одвојени од редовних у засебну целину. Исто тако не коси се са принципом буџетског јединства то, што je војни буцет за Баварску унесен у царевински буцет само у укупном износу, док je специјалисање оставлено баварском законодавству.

д) Т а ч н о с I. Циљ je буџетског предрачуна, да утврди приближно тачне цифре државних прихода и расхода. Нетачности у буџету повлаче за собом дефиците и суфиците. Са гледишта финансијске науке, ни дефицита, ни суфицити не могу се одобрити. Идеал je, да буцет буде извршен тачно онако, како je предвиђен, да не буде ни дефицита, ни суфицита. Разуме се, да овај идеал није могуће никад постићи. Завршни рачун he увек показивати извесна неслаганьа како код појединих позиција, тако и у укупном резултату. Тежња je Министра Финансија, да ова неслагања сведе на најмању меру. У колико he Министар Финансија одговорити