Nevesinjska puška

28

Ружа (према вратпма) Ево отац, чује се долазиКоџобаша (Замишљен улазн, обоје устаје) Дјецо мила, ви јопг ту зборите ? Ружа Мени Јово место друштво прави. Овиснула бих да сам сама бабо! Ноџобаша Хвала Јово. ти си другар прави. 0’ поштењем си први међ’ другими. Јсеан Кол’ко могу и како умијем. Ja се трудим образ очувати. Коџобаша К’о ви што сте и ja сам млад био, Гледао сам с кнм hy се дружити. Ja знам ; младоот, велико je чудо .. ■ У младости љубав се зачитье. (Јован и Ружа изненађују се и оборе главе) У љубави ничу осјећаји ... Осјећаји многог упропасте, Што свом срду границу не стави : А срце je младо разьежено, Па залуди за чим и не треба. Јозан в Ружа (за се) Дознао je : да смо заљубл>еии 1 Коџобаша Љубав многог до зла je довела. Што joj пи je границе ставио ; Но ja дјецо не ничем на љубав,