Nevesinjska puška

Јован Прођ’ се Ружо тога разговора. Него хајде и главу избављај, Да те Турди млалу не заробе. Ружа Дај оружје. па да видиш Јово ! Јован (Повуче je) Не бију се жене са Турцима. Ружа (Отме му иза појаса револвер и пуда у ваздух) Ja не идем, xohy с браком у óoj, Да крв своју дадем за Слободу !.. Јован (Страсно je грли) Видим Ружо да си јунак нравп. Сад ми није жао погинути ! (Одлазе загрљенн пјевајућп) П р а г je о в о мн л о г С р п с т в а Н а « о м е с т о j и м о. А ко душман на нас уд’рн О в и да се бор и м о. (Пошто се изгуби глас ијесме, с противне стране из шуме појаве се четирп Турчпна с бодовима на пушкама. воде робље: девет жена и дјевојака повезаних по три и три заједно у три ужета, Један иде напријед и држи за једно уже водећи робље, а остала тројпца Турака иду за робљем) I. Турчин (Стане) Надбише нас !