Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

447. страпа.

једпа туробна пољска песма, наједаред су свн брпзнулн у плач. Ту сам — каже дал.о Молнар — и то без мзнимке од евакога чуо, да су самн 1'усп признали, да је љнхова карнатска 0 |)|ен;шва била најужаснија катастрофа ;;а руску војеку, иа кад су говорнлп о каснпјпм поразпма, опће је било љнхово мпшљеље, да је карпатска бптка сломпла љихову снагу. Држали смо, да је било претерано процонити руске губптке у Карпатима па иб милнјоиа л.уди, а сада чујемо, да су самп Русн карпатск\ битку означивалн Ватерло-ом. где је затонуло сунце љнхове ратне славе. Часницп су реклп својнм знанцима: Карпате јо сазидао враг, а само враг пх може разорптп. Карпатп су највеће руско гробље. Занимпво је да су руски трговцп иосле карпатске битке у Лавову повиснлн све цеио, а го су у четпрн ока образложили тнме, да јс Руспја у Карпатима пзгубша рат. Из времена руског господарства Молнар прпча ове две веселе згодпце: Врло забавна руска уредба била је једно време свираље глазбе на главнпм трговпма лавовскпм. Двапута на дан свнрала је руска војна гдазба. а то у двојакој намерн. Хтело се побо.Ђшати расположење у том жалосном п опорном граду, алп се ишло и за тпм. да се прпмаме сиромашнијл људн, које би Руси, док је свпрала глазба, брзо похваталп да раде код градекнх утврда- За то бн добпли плаћу — у чају. То свираље глазбе нпје трајало дуго. Расположеље у граду нпје кренуло на боље, већ еве на горе и горе, а снромашнн људп, кад би чулп глазбу већ из далека, побегли бн п посакривали се, тако, Да су глазбене хајке оетале безуспешне. Алн су Руси билп зле среће и у другим хајкама. Знали су, да још пз времена прве лавовске битке нма посакрнвених војника, који су били заробљени, али су у метежу побегли те преобучени у грађанско одело код које обитељи или у којој радионпцп чекали ослобођење. Потраге за љима бпле су узалудне, није нм се могло ући у траг. Сада, кад су наше чете ушле у град, ти су се војници јавилп код својих заповедннка, те молили, да им се да одора и да се уврсте у коју пуковнију.

Друга са згода десила последљпх дана руског господарства. Улицама једног предграђа пошао је један одео рускпх војника, кад је одједаред тај одео стпгао један воз градске ватрогасне чоте. Војницп ногледали су на штропот тога воза, а угледавши сјајне кацпге ватрпгасаца, усклпкнуо је један у големоме страху: — Германи! Гермапи! — У трен ока цоли је одео бацпо оружје на тло, а руке у впс. Хтелн су се предати ватрогасцнма. Вест о тој забуип шприла се муљевитом брзином по граду, а у јодиој је војарни тако узрујала руско нешаштво, да је часнпцпма једва пошло за руком усноставнтп ред. Сва је руска посада бпла тврдо уверена, да су Немци већ продрлп у град. Копачно прнча Молнар још једну карактеристпчну стварчицу, с којом је пун сав Лавов : Рускп војппци, сел.ачког порекла, већ су од почетка рата уверенп, да немачки цар мери у впс трп метра! чПар. Нов.:> Одговорни уредппк : ЧИКА- СТЕВА

.,1' Л|||Ч1||||!У:1; 1 1|јпш111[|ј111ј111111|],;|1111:::;Н|||||11111111111!:.'ј||111!1|||1111!|||1111111||111;11 'жШ' :111!11|1||||||!!1111Ц1Ш!1111Ц1111;||||1!1Н1111|!1||[1111; 1Н11Г 11111:1:!» * ' “ “ : ' • ♦♦♦♦♦'^♦♦♦♦^ ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ •*♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ ГК Е" П ^ Г* М ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ ■ Јз М ** р! ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ ••• •••• •••• • •• •• • а Огласи се примају ф ф у наклади и : њивЕ : • ■■■■■■■■■■■■■■■■ ■■■■■■>■ • • ВисЈареб*, • • IV., Едуе1ет-и. •