Nova Evropa

Прагу у књизи под насловом: »Промена правна« (»Омјена. вјех«). Њима је јасно, да стајати и даље пострани и прати си руке од свега што се догађа, и што се развија у Русији и по Европи, није могуће, да. је то, штавише, погрешно ако не-и злочин! не можемо више да мирно гледамо како нам се отаџбина. превија. у грчевима, зато што се мозак њезин — њезина интелигенција — одметнуо, па. гине без смисла, бег наде, далеко од роднога краја. Није могуће мирно чекати на, свршетак ове кризе, дали овдрављењем или смрћу. Зато што је ауторима, тога, вборника. јасно, да се у бољшевизму, св. _ свим његовим ужасима и екстремима, мора гледати један HaKO He-_ _ пријатан али закономерни појав у процесу развоја Русије, и они траже-да, се с њиме рачуна. Садашња тешка, етапа. у развоју Русије јесте један факат, па га таковим треба и узимати; прикривањем, а још мање игнорисањем или негирањем његове реалности, нећеме оборити чињенице, Треба мирно испитати узроке, па онда из њих извући потребне закључке.

Те су закључке аутори оне књиге одиста и учинили: они држе да се даља оружана борба, продужење грађанскога, рата, никако не сме допустити, они дапаче не презају ни пред тим да изјављујују, да би сличне нове покушаје оваке борбе прогласили злочином против: оталбине, јер они у садашњим приликама међународног положаја. доводе до још већег ослабљења, економског и војно-политичког, саме Русије, коју на тај начин издају на милост и немилост анархији и пропасти. Њима, бившим активним идејним суборцима белога покрета, једнако као и свима онима који су од своје воље пошли под. беле заставе, родољубивим елементима. руске интелигенције, која је страдавала, за Русију, не пада. лако да напусте наде којима су се одазвали, и да опросте некадашњим непријатељима-победницима. све страхоте терора и потоке проливене крви; али они се не боје да кажу: тражи ли интерес отаџбине да заборавимо старе ране, ми смо дужна да их заборавимо. Њима, је јасно, да је на, тој основи, на основи осећаја, измирење најтеже; али могућност тога психолошког обрта, налазе они, и гледе себе и гледе остале масе руских интелигената-родољуба, у једној неоспорној чињеници: да се је совјетска. власт, у супротности са властитим принципима и теоријама, нашла принуђеном, историјском нуждом, да брани чврстом руком тело 60лесне Русије од напада њених непријатеља, и суседа и »савезника«. Ради тога учествовања бољшевика у нацијоналном делу заштите и уједињавања, Русије, која се била распала, за ту њихову заслугу, ва. многе једину и велику коју су себи стекли, они су спремни да им много тога опросте.

Даље: хладно и објективно испитујући и друге чињенице државничке делатности својих противника, морају аутори »Промена. правца« признати, да има знакова који доказују еволуцијонисање совјетске власти према реалној нацијоналној политици, како у економском правцу, тако и у опће-политичком. Ако дакле ми одавде »идемо у Каносу«, то ву и они тамо дужни да »попуштају кочнице«. У томе лежи јемсотво за оздрављење заједничке домовине, у томе је живот победио теорије. Огромно тело наше земље не може још и