Nova Evropa

Ова. одлука Народне Банке бурно је поздрављена, — што је врло нитересантно —, од трговачкнх кругова. Интересантно због тога, TITO Cy | TDTOBHH највише корнсти вукли из кредитне · инфладијоне . полнтике Народне Банке; а и због тога, што је поступак Владе у. обраћању Народној Банци бно представљен као покушај да се Банка приволи да пусти у оптицај нове новчанице. Код нас се обично све сваљује ma Владу; али је необично, да. најупућенији сталеж искреће чињенице н неверно представља кораке Министра Финансија. Нико не пориче, да Влада није припремала нарочити законски предлог за овлашћење од Скупштине, да јој Народна Банка може издавањем нових новчаница изићи насусрет ради покрића државних трошкова. Управном одбору Банке уписнвано је у нарочиту заслугу — (очаст Народној Банцин што не одговара на куцање Министра Финансија, и што му затвара врата) — што је владу упутила да га освоје расходе потражи боље нзворе него што је штампање новчапица.

Нема сумње да је овако расуђнвање најздравије: Владу н треба упутити на прави пут, а то су непосредни порези. Ипак, држимо да овде није било места одавању хвале Народној Банци. У овом елучају, она није стављана у прилику да се тако одважно постави на бранич народа, н да одбије Влади да га тешко опореже посредно, путем нове инфлације новчаница. Од Народне Банке тражено је нешто сасвим друго. Она, би била у праву, да је одбила да штампа новчанице; али, то се није од ње тражило овога пута. Траженни су кредитн, п представници министарстава м Народне Банке били су сложнн у томе, да се контингенат новчаница пе сме повећавати. Због тога држимо да се, поменутом одлуком — свога Управног одбора, Народна Банка, огрешнла о дужност коју она има као привилегована државна банка, када је одбнла да Владн стави на расположење наведене кредите. Штавише, мишљења смо, ако је тачно да су ти кредити морали бити одбијени због тога што се, збиља, пема новца, да понајвећи део одговорности зато носи баш сама Народна Банка, што је неразборитом или себичном употребом земаљскога новца била н сувише широке руке у давању креднта приватницима, те тиме довела до данашње новчане оскудице н кризе.

И за данашњу екупоћу, која је углавном и нагнала Владу да се за кредит обраћа Народној Банци, крива је, поред Владе, п сама Народна Банка, као што је она одговорна н за новчану оскудицу. Тачније речено, кредитна политика Народне Банке, пили њенога Управног одбора, уперена је била против куповне моћи динара. Њени креднти давани су п сувише јефтино. Камате њене увек су стајале далеко испод пијачних, много вишо него што би св то смело допустити. У подели својих кредита Народна Банка, и остали заводи које је она кредитирала, помагали су нездраве кредитне послове, Као печурке поникла, су разноврена, предузећа, лакоумно заснована, која су данас у великом шкрипцу и стењу под бременом новчане кризе. Толнко увећавање н толнко цветање нових предузећа наравно да је увек, за оне који даље и боље виде, одавало нешто труло, поремећено ни:болеспо. Она су ницала готово сасвим ван оквира »потреба народне прнвреде«, н њихово оснивање није, у највнше случајева, уопште одговарало »интересима. народне привреде«, које Народна Банка хоће тако љубоморно да штити. Нераднјоналном н претерано јефтином поделом кредита, Народна је Банка пореметнла прнродни развнтак економекн, IH местд

284