Nova Evropa

Потребе за храну MK 5010 на дан Потребе за одело КЕ 88.40 на дан

Укупно К 88.50 на дан Попречна надница K 40.90 Ha дан

Разлика коју би требао радник да добије H 43.30 па дан

Тако је било стање рударских радника у Босни у месецима новембру“ ни децембру 1920, за време преговора с владом, и пред почетак штрајка. Радници су гладовали, хранили су се само кувапим кукурузом, ишли су поцепани и они, и њихове жене и деца, и гладни су полазили чаки у ровове на рад. Због тога су тражили поновне преговоре е владом, на овнову колективног уговора који, по истеку три месеца, даје то право обемг странкама, за случај да се повисе цене животним намирницама. Сами су се догађаји овако развијали:

15. новембра 1920: воде се преговори између рудара и Рударског Одсока Земаљске Владе, као послодавца, у Сарајеву. На заједничкој седници констатују обе стране, да су животне намирнице од 1. УШ. до 81. Х. 1920 поскупиле за 40%. Раднички представници траже да им се, на основу. радног уговора од 1. МЕТ (2. тачка Х] главе), повисе у том размеру NH паднице, и то: за 80% предрадницима, копачима и возачима, за. 40% мајсторима и калфама, и за 45% свима осталим радницима; представник Владе признаје оправданост повишица, али — »рудници мало одбацују па се не може више да плаћа«. Нуди 10% повишице копачима, возачима, и код соларе и жељезаре у Варешу, sa 20% мајсторима и калфама, а за 15% осталим радницима. Представници радника, подносе статнетичке податке о приходима рудника, владин делегат протестује — сматрајући то одавањем службене тајно; повишица, ипак не да. Радници прете штрајком.

Наредних дана: Савез Рударских Радника интервенише код Министарства Шума и Руда —: »Повишица се не може дати, јер влада тражи од рудника 50 милијона динара чисте добити«. У исто време Радничка. Комора, интервенише узалудно у Министарству за Социјалну Политику. а босански рудари одржавају по свим рудницима скушштине, солидаришу се са својим делегатима, и шаљу делегате у Београд.

Почетном децембра рударски делегати траже, од Рударског Одсека, обнову преговора. Овај то одбија. Радничка Комора опет интервенише, без успеха, код надлежних министарстава, и тражи од њих да присиле владу у Сарајеву па поштивање уговора. Опет без успеха.

Средином децембра констатује се поновно скакање цена. Радничка беда постаје несносна. Рудари немају шта да једу ин иду гладни на рад. Скупштине учеставају.

19. децембра: Раднички делегати поновно у Сарајеву, где траже пнаставак преговора; одричу се повишица за најновије скакање цена. Влада одбија захтеве. На претњу радника да ће ступити у штрајк, Г. Сршкић, председник владе, проглашује штрајк политичким, и прети војском. Његов орган, »Орпска Ријеч«, јавља својим читаоцима, да се спрема покрет карлистичких елемената у Тузли, који хоће да руше државу.

316