Nova Evropa

7) Иво ПЏављашевић, тежак, ожењен, 18 година стар (умро од убоја након 18 месеци). На смрт је осуђен Ђуро Керошевић, рудар, има једно дете. 850 рудара, је било изведено на суд, и многи су осуђени на робију. Лекари су утврдили случајеве поломљених ребара, и ископаних очију. : Е

А. Бехмен.

Akcija za spasavanje Keroševića.

Sudbina Gjure Keroševića i njegovih osudjenih drugova rudara nije naravno mogla ostaviti ravnodušnom jugoslovensku radničku klasu, pa ni gradjanske vanrežimske Jugoslovene, tim pre, što je još od prvih dana progona i sudjenja postalo jasno, da režim u njima hoće da kazni klasnu borbu, akciju proleterskih masa za veće parče hleba i dostojniji živof, a ujedno traži da opravda nasilja koja je vršio i još vrši nad radničkom klasom, Obimnija akcija proleterskih masa za spasenje osudjenih nije otpočela od samog početka progona samo zbog toga, što je baš u to vreme najviše i najenergičnije sprovodjeno širom cele zemlje gušenje radničkog pokreta, Ipak se radilo ono što se moglo, upotrebljena su sredstva koja su stajala na raspoloženju.

Odmah iza »Obznane«, politički predstavnici proletarijata, u Ustavotvornoj Skupštini poveli su akciju za zaštitu progonjenih rudara, 31, januara 1921, poslanik Mita Trifunović, sa još nekim poslanicima, podneo je interpelaciju na Ministra Šuma i Ruda, kao i na Ministra Unutrašnjih Dela, u kojoj je iznesen ceo razvoj dogadjaja koji su prethodili štrajku, i u kojoj je okružni načelnik Dimitrije Grudić okrivljen kao jedini krivac za dogadjaje u Husinu, te je traženo да se kazni ioni svi oni koji su po njegovoj naredbi ili dozvoli vršili nasilja, silovanja, i proterivanja nad rudarima i njihovim porodicama. Ali je vlada »Obznane« stalno izbegavala raspravu po ovoj interpelaciji, te do nje nije nikako ni došlo,

Od toga doba, pa sve do osude, koju je nad Keroševićem i ostalim rudarima izrekao tuzlanski sud, radnička klasa se starala da, i u najtežim časovima svoje istorije, ipak učini što joj je bilo moguće, i putem štampe i putem ukazivanja pravničke pomoći osudjenima.

U doba kad je pala presuda tuzlanskog suda, jedan deo radničkih organizacija već je uspeo bio da se pridigne, i 9, jula o. g. beogradski proletarijat digao je prvi protest protivu nasilja nad radničkoni klasom: jednom tačkom u donesenoj rezoluciji zahteva on tada, da se odmah izda i najpunija amnestija za sve radnike već osudjene, ili koji su pod istraBom zato što su učestvovali u štrajkačkim pokretima, i traži amnestiju za rudarskog radnika Gjuru Keroševića, Odmah zatim centralna instanca obnovljenih sindikata, Megjusavezni Sindikalni Odbor, otpočinje pripreme za obimnije produženje akcije, i predlaže Glavnom Radničkom Savezu da tu akciju vode zajednički. Ali ovaj to odbija, te Medjusavezni Sindikalni Odbor,

318