Nova Evropa

ан

velikom zboru beogradskog proletarijata protivu izvršenja presude пад rudarom Keroševićem. Nakon čitavih sedam dana primio je Gospodin Ministar ovu delegaciju, (vidi beogradski »Radnički Dnevnik« od 12, novembra 1922). Delegacija se potužila, pre svega, što nije bila ranije primljena, navodeći, da bi Kerošević bio već medjutim obešen, da nije Vlada slučajno odložila izvršenje presude za jedan dan zbog kumanovske proslave, te da nije Kerošević onda pokušao samoubijstvo. Gospodin Minisštar je smesta izjavio, da vlada. nije naredila odgodu izvršenja osude, već da je to mera lokalnih sudskih vlasti u Tuzli, Dalje je izjavio, da je stvar za njega definitivna, te da sumnja, da će se moći što uraditi, iako će je još jednom razmotriti, Sličan odgovor dobili su od ovoga Ministra i svi ostali, koji su išli k njemu po istoj stvari, | = n 5 Medjutim saznajemo iz Tuzle, privatnim putem, da se iz Beograda urgira izvršenje presude nad Keroševićem, koji je još na bolesničkoj nezi, a 0 1 1 SVE

Између живота и смрти.

Кад човјек. усмрти човјека са јасном злом наканом да му својим дјелом зада смрт, онда то зовемо уморетвом, које наш закон кажњава смрћу Ђуро Керошевић је усмртио жапдарма 'Рељића; тувлански је суд стекао увјерење, да га је усмртио са споменутом злом наканом, и осудно је радника Керошевића на смрт. Изгледало би, дакле, да је тувлански суд судио по закону.

·Врховин. суд у Сарајеву, нехтијући ваљда дирати у увјерење првог суда, потврдио је смртну осуду, али је уједно- предложио Керошевића краљу на помиловање. И ту изгледа да се поступило-по закону.

Краљ није дошао у прилику да се послужи правом које му даје Видовдански Устав, а које право-и иначе устави дају државним суверенима. Како у случају Алије Алијагића, тако је и овај пут Министарски Савјет присвојио себи-то чисто лично краљево право, право помиловања. Министарски Савјет одбио је предлог врховнога суда у Сарајеву, и препустио радника Керошевића његовој злој судбини — вјешању. Тиме- се Министарски Савјет огрпјешно одвоје. Огријешно- се, прије свега, о Устав, који би имао бити закон над законима, јер је увео краљу једну од" прерогатива. која у монархији може и смије да буде једино лично краљева повластица, и која, штавише, уз краљево право да санкцијенише законе,-даје највише смисла и разлога институцији монарха у једној држави. Никад краљ не може да учини зло, ако се послужи тим својим правом помиловања, јер спасти неком живот, макар и злочинчев, увијек је добро дјело. Зло може да настапе нрије отуда ако би право помиловања остало неупотребљено. Министарски се Савјет, затим, огријенио и о смисао и сврху права помиловања, који леже управо у томе, да акт помиловања. буде коректуром престрогога закона, да буде мостом између давних вромена када је закон ствараш, и садашњице- када јавно мнијење осуђује

320