Nova Evropa

динара. За импорт су нам познате цифре само за први квартал прошле године. Али ако пратимо примитке на царини, видимо да су ови, задњих месеци, били знатно већи него ли у првим месецима ове године, — знак да је и импорт у задњим месецима био знатно већи. У првом кварталу прошле године ми смо импортирали робе за 1.250 милијона динара, што значи годишње око 5 милијарди динара. Експорт, међутим, не износи просечно ни 8300 милијона динара, или годишње испод 4 милијарде динара. То значи један нето дефицит од једне до две милијарде динара. Ако дакле неко, у оваким приликама, води таку политику да повећава ионако велики импорт а знатно смањује наш незнатни експорт, онда је та политика с математском сигурношћу водила катастрофи.

Ипак све криво ради кад се последња фаза наше валутне политике уписује у грех само тадашњем помоћнику Министра Финансија. Његова се погрешка састоји у том, што је у свом познатом оптимизму веровао, да се американским зајмом даје поправити динар, и да ће онда разне административне мере достајати да га на тој висини и одрже. По нашем мишљењу, главни терет за потпуни неуспех наше валутне политике нада на све оне који су водили нашу целокупну привредну политику.

Трагика, је привреде целокупне Централне Европе, да се је после рата, дакле у једно привредно и финансијално најлошије доба, водила најшета социјална политика, политика, која од привреде тражи силне терете, веће него што св дају сносити. Бар да су резултата такве политике били ол какве друге користи! Данас се може мирно тврдити, да је у нзким државама управо социјална политика, која је вођена без обзира на целокупну привредну политику, довела до данашњег безизлазног стања. Јер, која је корист за државу ако, надоплаћујући сама разлику, држи цену круха за пар круна јефтиније него што би била тржна цена, кад та политика. тако утиче на државни дефицит, да треба бацати у промет све нове милијарде новчаница% Те нове милијарде новчаница делују онда на пад валуте, а пад валуте опет на пораст цена. Аустрија, која је дуго водила такову политику, најгоре је прошла са својим финансијама и са својом валутом.

Сва, је још срећа да смо ми у том погледу мало заостали за другим државама. Тек у задње доба, с обзиром на, социјалну политику, направљене су неке погрешке у опћој привредној политици, које су проузроковале знатне штете нашој привреди. Мислимо на ону политику, која је држала да ће се снижење туземних цена постићи на, тај начин што ће се забранити извоз извесним артиклима, или, уколико је таква забрана немогућа, што ће се ударити такве прохибитивне извозне царине које у ствари ништа друго не значе до забрану извоза. На другој страни, мислило се, да ће се укидањем увозне царине, и тиме јефтинијим импортом из иноземетва, лостићи пад цена. Није све видело, или се није хтело видети, да пораст цена који је уследио средином прошле године није друго до наравна. и логична, реакција на пад наше валуте, и да стање валуте утиче на висину цена. а не обратно. Разним забранама, и високим извозним царинама, мислило се присилити продуценте, да своје продукте дају уз далеко ниже цене. Укидањем неких увозних царина, мислило се опет с помоћу ново импортиране робе присилити привредне кругове на снижење цена својим артиклима. Тако је на свиње уведена извозна царина од неких 20 динара по