Nova Evropa

Има нешто што тој деци блаженог острва, апсолутно безгрешној, такорећи свилоруним јањцима, и т. д., треба да се објави. Идеалне тежње друштва не морају, и апсолутно не требају, да су везане за државу, као благослов за божанство индијско, — оне могу да буду и да постоје и сасвим слободне од те везе, да. буду самосталне, племените и лепе и без тога, и без · обзира нато. Јер држава је као такова само сметња напретку, једна начелна, сметња. И ту је један убитачан парадокс, да се две струје бију међусобно на смрт и живот, не зато што су опречне, него само зато што су се нашле у једном мрачном теснацу, и сукобиле се као два слепа гладијатора: у коштац се ухватиле две тежње, једна за јаком, конзервативном, али чврстом и сигурном државом, а друга за оживљењем Haпретка, реформе, идеализма без краја! — Тај луди бој имао би да се прекине! А то је могуће једино памећу, просвећеношћу, светлошћу. Државни строј је немоћан, по себи, јер тек настаје, а особито с обзиром на дивљачко гледиште, да су држава и машина H бог једно те исто: А још је немоћнији када је стално у опреци и песничању са, изгладнелим и љутитим прогресом. Оставити државу да се сталожи значило би, да смо ми сви од ње јачи, да смо већ данас јачи од ње, јер она само онда и може да постоји ако један велики део нас хоће њу. Одвојене из сукоба, две. снаге рођеног бића нашег нека раде, делају, стварају, месе, укорењују се. Приватна иницијатива напред! Не на државу или против државе, него својим великим, херојским путем. Има је, има основе за њу, има силе њене. Она је само још неука, детињаста, нераспоређена, залутала, неопредељена, збуњена, расрђена, успламтела, као нешто ново, нејасно, и тек пробуђено |.

Двоје дакле имамо да негујемо и да чувамо: и нешто конзервативну, чврету, тврду, можда и трому, али силну државу, да нас не однесе бујица, — али и приватну иницијативу, ту младицу, то тајно семе, ту слободау снагу, да је нагомиламо, затегнемо, да је јачом стварамо, да је боље дигнемо, да јој отворимо праве одушке!...

"Осим пропаганде — свакако врло важне — у томе правцу, »речју, делом, и помишљењем«, управо стварањем организација у ту еврху (културних друштава, и т. д.), разумном техником целог делања. иначе, акомодацијом, употребом, енергијом и т. д., мислимо да наша приватна иницијатива, — осим основне и оригиналне снаге своје, — треба школу, т »ворну обуку«. Ми за четири године дана нашег слободног живота немамо још правог примера приватне иницијативе. Можемо ли ми то имати или не, или је то само сада а пре је било другачије и после Бе опет бити лепо, — то је на час свеједно. Потребни су примери приватне иницијативе, а ми их немамо! Имамо дакле да их наведемо са стране, из туђине, из даљине, морамо да молимо да нам долазе и даље у помоћ, да се управо преселе овамо, међу нас. Одакле Из којег било круга наших пријатеља међу великим народима, па, Западу. Да наставе оно што су радили 58 време Великога. Рата, и што још понеко од њих данас ради у Србији. Оно што је један део наше емиграције радио за Рата, сада треба радити исто: одржавати везе између блаженог нашег острва и света, у погледу приватне. иницијативе. Ако немамо праве културе, душе и срца, данас, не мора то да буде вечито. Главно средство профилаксе против бруталности јесте. школа, просвета, у најширем смислу. Живе и активне носиоце идеали-

202.