Nova Evropa, Jun 01, 1923, page 19

Претходне одредбе за припрему аграрне реформе (од 25. фебруара, 1919) имале су да буду основа на коју је требало поставити цијелу аграрну реформу. Претходне одредбе проглашују ликвидовање кметских и колонатских односа а, навјештају разднобу великих посједа преко максимума, који је већ за 5 мјесеци измијењен. Стилизација односних установа, није одредила конкретне оквире за ликвидовање тих односа, као што није "обухватила потпуно ниједнога дијела аграрног проблема. Законску централизадију замијенило је рјешавање аграрног проблема у сваком крају посебно. Наш пјелокупни аграрни проблем толико је, и у социјалном иу правном погледу, разнолик, да постоји мало не у свакој покрајини у другој форми ин под другим приликама. А економски интереси нашега, сељачкога свијета нису, с обзиром на принципе реформе и начин извођења, ни у једној покрајини једнаки. Што је дакле било природније него да се за _ сваку покрајину донесе нарочит аграрни закон. Босна, и Херцеговина, биле су прве на, реду.

Међутим, коалиција радикалско-демократска, — која је моментано имала једнаке погледе на унутрашње уређење државе и на наш народни проблем, а ни у социјалним и економским питањима није избијало никакво размимоилажење, — имала је да донесе устав. Она се одлучила, за сарадњу е Југословенском Муслиманском Организадијом, коју су тада водили муфтија Маглајлић и Др. Спахо. Преговори у том циљу имали су да осигурају влади већину, и да ријеше аграрно питање у Босни и Херцеговини. Кметско је питање формално било ликвидовано претходним одредбама, а сад је требало законом извршити 8 3. истих одредаба ријешити финансијску страну. Иза, подужих преговора дошло је до споразума: све земљиште под кметством има држава да откупи са сумом од 255 милијона. динара, и то тако, да у готову новцу плати власницима, половицу а половицу у 4% облигацијама. Власници су раздијељени у 28 категорија, према, земљарини коју плаћају за кметска, селишта, Прва категорија — Т. ј. најмањи власници кметских селишта, који плаћају до 40 К земљарине добијају за сваку круну земљарине по 1.600 круна одштете, и то у готову новцу; остале категорије, од 2—28, требале би да добију “» одштете у готову а ју државним 4% облигацијама. Ако се са сумом од 255 милијона, не би могли ликвидовати сви кметски односи по утврђеној дегресивној скали, онда ће се ликвидоване суме власницима 2—-98. категорије процентуално снизити. Окала по којој се има одштета исплаћивати пада у оваковом размјеру према, висини земљарине за кметека, селишта:

Т. категорија: земљарина с до 40 К множи се са фактором 1600

НП. » » до 100 КЕ. » >» >» » 1400 Ш. » » до 150 K. » » > » 1300 IV. » » до 200 HE. » 2: > » 1200 М. » » до 250 К. » >» » 1165 МТ » » до 300 MK. » 2» » 1130 VII. » » до 850 KR. » » » » 1095 VIII. » » до 400 MK. » MI » 1060 IX. » » до 450 EK. » ».7» » 1025 Х. » » no 500 H. » » |» » 990 XI. » » до 550 H. » JIN » 955

491