Nova Evropa

цима ударили на остале другове као на праве бољшевике, — на досељенике. Досељеници се, услед тога, разбегоше, куд који. Ко је могао, бежао је у стари крај, где су га дочекивали пљачкаши или ентузијасте, који су се топили од миља, што је толик број исељеника, чим се прилика дала, дохрлио у ослобођену домовину....

| Физички нападаји, затварање и депортирање досељеника у Америци, није могло трајати вечно. Али се страсти нису одмах стишале, нако је кулминација прешла, само су се почеле испољавати у другој форми. Бољшевизам заменила, је крилатица американизам, која, је прелетела, земљу уздуж и попреко. Сви су је прихватили, — сви су се дали на американизацију. »Јја се не сећам ниједног народног покрета — вели један Американац — осим можда самога, Рата, који би узео толике размере као американизација. Север, југ, исток, запад, велики градови, мали градови, па чак и село, живо се сад интересирају за исељеника. Девет десетина, великих надијоналних организација имају американизацију на својим програмима«. Послодавци отпуштају досељенике који нису хтели потписати изјаву да, ће се американизирати. Конгрес је донео закон о ограничењу досељавања, влада, је основала државно надлештво и школе за американизадију; а није без интереса, да. се спомене, да су и трговачке коморе отвориле одсеке за, американизацију. Американизадија, је постала, болест, мода, доказ патријотивма, и сваки је патријот дужан американизирати. Жене су и ту, као у свакој моди, најактивније.

Али, шта, је то заправо американизација, то нису сви знали, па нису услед тога имали ни јединствене тактике ни циља у том правцу. Представница једне женске организације каже у једном говору: »Шта се може очекивати од американства онога који прави своје одело код лондонског кројача% И сама храна означује американство. Каква врста, американске свести може расти у атмосфери киселог купуса и лимбуршког сира Или, шта ви очекујете од американства, човека, који стално заудара на лукз« — Прави Американац, изгледало би по мишљењу ове жене, мора, се свега тога, одрећи. Позната, велика, тајна организација Ки К 1 их-К]ап има гесло »100 на сто Американац« (такви су, додуше, у ствари, једино Индијанци, док су сви други Американци досељеници; међутим, организадија. је и против Индијанаца/). Одбор за американизацију Трговачке Коморе у Филаделфији, у једном диркуларном писму трговачким кућама, очекује од американизадије да ће се: смањити трвење и нерад међу радницима; смањити раднички немири; повећати продукција, смањити кварење материјала; пазити више на оруђе и машинерију; смањити несреће и штрајкови; повећати интелигенција и окретност радника, и стабилизовати њихово држање према послодавцима. — C политичког становишта, досељеници — према изјави представника, једне организације — »морају или љубити ову земљу или отићи. Они морају отићи или подлећи, т. ј. отићи из ове земље, или прихватити нашу заставу.«

Хтело се пошто-пото преко ноћи провести американизацију, и зато је учитељ приступао к досељенику с фразом: »Ја ћу те научити како ћеш постати Американац«; или: »американска је влада најбоља, на свету«; или: »стари твој крај је труо«, и слично, и то све на енглеском језику, који већина досељеника не разуме. Међутим, ова врста американизације пре-

515