Nova Evropa

Medjutim, prava civilizacija nije nikada bila produkt samo materijalnog progresa, već isto toliko i spiritualnog, Jedno bez drugog je nemoguće, inače je katastrofa neizbežna, Ako se zbude samo prvo, to će biti kratak blesak; ako bude samo drugo, to će biti duga agonija, A nikada i nigde na sveta nije bio pravi intelektualizam toliko ponižen kao što je ponižen i prostitujisan danas u Americi,

Hoćemo li da uzviknemo kao Česterton, u glavi pod naslovom »The extraordinary American«: »I touch on elements that I do not understand; and when 1 do not understand, I say so«? Ne, Jer Je toliko jasno i razumljivo, šta je dublji uzrok, šta je onaj osnovni motiv što stvara u ovoj zemlji kaste prolesijonalnih govornika, profesijonalnih političara, profesijonalnih proroka, profesijonalnih crkvenjaka, profesijonalnih milosrdnika, i profesijonalnih društvenih organizatora. Sve je svedeno na plate i honorare, Sve je bačeno na dolar, jer je dolar ovde merilo svih vrednosti, jedino merilo uopšte, Bože moj, koliko su se svi divili prošle godine jednom opskurnom novelisti hermafroditske psihe (kao što Je psiha u skoro dve trećine i, zv. »američkih intelektualaca«) kada je zaradio 200,000 dolara jednom beskrajno dugom novelom, u kojoj je patetično, vrišteći i uzdišući, izgrdio američku srednju klasu! Koliko su ga svi obožavali, od profesora literature po univerzitetima pa do poslednjeg »klarka« sa Brodveja koji čita novele po tramvejima.

Pa sada Česterton hoće to sve da brani u ovoj svojoj knjizi!

___ Ja se i nisam nikada oduševljavao Čestertonom kao misliocem, Nema mnogo pravih intelektualnih poteza kod njega, niti on ima u sebi što dublje, humanije, trajnije, Ono što me je privlačilo k njemu jeste ona zanimljiva kombinacija galske duhovitosti i engleskog utilitarizma, Ja sam voleo i volim njegove paradokse, Ne verujem da on ikada išta drušo i piše do paradokse, Tako ni ova poslednja njegova knjiga nije ništa drugo do samo nov Čestertonov paradoks, у Još jedno treba da se razume ovde na kraju, Čestertonova knjiga je knjiga utisaka o životu ovde u Americi, u kojoj je pisac pustio da „ga bujice mase sa ovih prerija lako i ugodno nose na svojoj površini, nepokušavajući da podje malo »up stream« (kao L, Lewisohn), ni da zaroni u njenu bitnost (kao Santajana). Ova knjiga nije ni u kom slučaju apologija »slavne partije«, njihove »old glory«, ni njene vlade, To nisu ode Hardingu i njegovim bankarima. Kada bi to bilo, Česterton bi bio' ili plaćen nitkov, ili kakva ništica što gleda da se preporuči za kakav dobar položaj kao državotvorna dušica, Česterton nije ni ništica ni nitkov, niti ovaj napad na njegove ideje cilja u tom pravcu,

III

Stoji na kraju jedne od tih glavnih ulica, tamo negde »up town« Gloria Dancing Academy. Zbijena medju dva tri »Chop-Suey« kineska restorana, sa jednom sumnjivom talijanskom kafeterijom u prizemlju, i sa nekim dentistima i »realestate« ofisima više nje; u svako veče zasvetle kroz mrak njeni ružičasti

529