Nova Evropa

dovesti do potpunog i pravog narodnog jedinstva, ostavimo da to odluči vreme po neumitnim zakonima društvenog razvića, a mi sad ne gledajmo na ono što nas razdvaja već na omo što na spaja, — Ali ne treba gubiti iz vida, kad se kod jednog dela naroda steče svest o svojoj individualnosti, kad on već dobije svoju kulturu, svoju inteligenciju a svoju književnost, da se to lako ne zaboravlja i ne napušta, — O tome treba voditi ozbiljnog računa upravo sad, kad treba polagati osnove поуор državnog uredjenja, jer će naša država samo onda biti jaka i stabilna ako počiva na stvarnosti, Ako li je osnujemo na svesnim ili nesvesnim zabludama, onda ćemo živeti u večitim frzavicama, koje će nam kočiti naš ekonomski i kulturni razvitak, koji nam je utoliko potrebniji ukoliko smo u tome zaostali iza drugih naroda,«

Al se o ovome nije vodilo računa, već se pošlo od jedme zablude, Srbijanski političar: (gotovo svi) poverovaše rečima Hrvata i Slovenaca {i to kako onih koji su ostali na domu tako i onih koji su bili u emigraciji), koji su širom celog sveta trubili да за једпо sa Srbima i da hoće s njima da obrazuju nezavisnu državu i oslobode se od Austrije, i polazeći s toga gledišta proklamovaše marodno jedinstvo i ustavom stvoriše jednostavnu cemtralističku državu, Ali se i protiv jedmog i proliv drugog listom podigoše i Hrvati i Slovemci pod vodjstvom Radića i Korošeca, Ostali hrvatski i slovenačka političar: prema njima su se ponašali kao turski svatovi prema Starini Novaku kad im je pogubio mladoženju: »To gledaju svi turski svatovi; ne šćedoše mene ni ćerati, ja ne šćeše, jali ne smjedoše«, te tako samo njih dvojica ostadđoše na megdanu kao predstavnici Hrvata i Slovenaca,

L, sad konstatuje, »da u Jugoslaviji postoji primarni plemenski problem, i da se on pokušava rešavati plemenskim orgamizacijama«, da se » u našem kaosu stvaraju {već su stvorena!) dva čvrsta grada, hrvatski i slovenački, i da je potpuno заугбепа mjihova plemenska wrganizacija«, — Što je do toga došlo, L, krivi Srbe, njihov »predominantan položaj iza Ratfa«, a »kvalitet daleko ispod ddealosti«, Za predominanitnost veli: »Ivrdi se: srpski je kralj, srpska je šajkača i vojska, srpska je prestonica, srpska je relativna većina naroda u Jugoslaviji, srpski je dinar i srpska je Narodna Bamka, pa se kaže: to je dosta, i Srbima ne treba plemenska organizacija«, Osećajući i sam da je to sve nedovoljno da opravda plemenske organ!zacije Hrvata i Slovenaca, on dodaje: » To, dabome, ne mora da bude realno stanje stvari; ali je u svesti, a to je dosta, Ta se svest proteže na sve slaleže i na суе бгире,« Мејазпо пи је, да | зе onaj »kvalitet daleko ispod ddealnost« odnosi na sve Srbe ili samo na nas Srbijance, i da li ga on meri apsolutno ili prema

459