Nova Evropa

medju naučnom i religijskom istinom, Nauka ima zadatak znanstveni, religijska dstina moralnospraktički, Isus Hristos sam je sebe nazvao lečnikom, On je lečio telo lečemjem duše, a dušu je lečio vraćanjem u nju ravnoteže, uverenjem da je пајveća sila u vaseljeni Otac Nebesni zaštitnik i prijatelj života, i da i ljudi imaju od Boga odredjenje da budu braća medju sobom i pomažu drug druga. Vera u svemogućstvo Oca, čoveka kao Sina, vraća u druge mir i ravnotežu i leči bolesti, Lečnik govori bolesniku o njegovoj bolesti onako kako zahteva interes lečenja, što će biti psihološki istinito, a kao učenjak daće 6 istom slučaju, u stručnom društvu ili listu, naučnu istinu, Drugo je učenjak, drugo lečnik, tešitelj i pedagog, i svaki od njih formuliše učenje prema svojim potrebama, A mnogo је medju ljudima bolesnika duhom, bez ravnoteže u duši, Loš će savetnik biti koji savetuje bolesniku. da ne zove lečnika, i uverava ба da je on sasvim nemoćan, Sve da nauka jedared i dodje do sigurnog rezultata, da je duša samo funkcija materije, da je volja zavisna od materije, pa budući da se ova jednako menja da nije ni čovek odgovoran za dela svoje prošlosti, kad mu je telesni sastav bio drukčiji, — religija će ipak ostati pritom da je čovekova volja slobodna i da je svako odgovoran za svoja dela. Ona prva naučna istina privedena u praksu kadra je razoriti ljudsko društvo, a ova druga »zabluda« spasava ljude i čini ih sposobnima za društvo, Što se tiče samih čuda, najviše zavisi od masa vernih za što će smatrati dela Hristova: Hristos sam nije smatrao svoja lečenja čudotvornim, i sam je konstatovao: »vera te je tvoja spasla«. Duboki psiholozi razumeju tu reč Isusovu, i sa dubljim pronicanjem u smisao Svetog Pisma smanjiće se i broj čuda,

AL Crkva treba da vodi računa o tom, da je danas medju pastvom mnogo više prosvećenih ljudi, i da naše vreme iraži više slobode mišljenja i u Crkvi, Za glavni izvor crkvenog učenja, Sveto Pismo, ne treba propisivati obavezno zvanično mišljenje, jer je nemoguće da neobrazovani i obrazovani nadju isti smisao u pojedinim mestima Svetog Pisma, Prost će čovek pripovedanje o raju bukvalno shvatiti, i držaće da se blažemstvo prvih ljudi sastojalo iz telesmih uživanja u tom plodnom vrtu; a ljudi-psiholozi brzo će uvideti da je bliže istini tumaćenje Filonove škole {aleksandrijskih Judeja), da je raj bio u duši, Strah, očajanje, nemirna savest, čine i od raja pakao, i prvi se ljudi posle greha ni u raju nisu mogli osećati blaženima. Crkva dakle treba da dopusti vernima, da prema svojim umnim silama 4 sili vere tumače Sv, Pismo, a za obavezne da proglasi samo one dogmatske istine od kojih zavisi religijozno-moralni život i spasenje ljudsko; ostala tumačenja neka, kao i druge mauke, važe samo dok se bolja i ubedljivija ne nadju. No ako

500