Nova Evropa

Женски Преглед.

Педесетогодишњица Медицинске Школе за Женске, i у Лондону.

(„London School of Medicine for Women",)

„Лондонска Медицинска Школа за Женске" прославила је 24. пи 25, октобра о, г, педесетогодишњицу свога постанка, Да би се и код нас потпуно разумео значај овог догађаја, хоћемо овде укратко да изнесемо историју ове Школе, која је готово идентична са историјом жена-лекара у Великој Британији.

Изгледи за женске медицинаре још године 1874, дакле пре педесет година, били су да се гори не дају замислити. Од двеју жена којих су се имена налазила на лекарском Регистру, — Госпођице Блеквел (ЕНхађећ НЈаскуе и Госпођа Гарет Андерсон (ЕНхађећћ баттен Апдегвоп), — једна је добила била квалификацију у Америци, где је управа дотичног универзитета оставила студентима да реше, хоће ли жену припустити испитима или не, и то под условом, да јој се молба има одбити ако ма и један студент буде противан, Можда је дакле ГоспоЂица Блеквел имала да захвали своју лекарску диплому само слабости студената, да учине оно што се од њих није очекивало: наиме, они несамо да су пристали да је приме као своју колегицу, него су попретили да ће бити веома непријатни према свакоме који не буде с њима солидаран, Друга је жена употребила један неочекиван и случајан излаз у „Правилнику Апотекарског Друштва", да би дошла до потребне квалификадије; то је Друштво наиме имало право да оспособи за лекара сваког кандидата који је свршио прописане године стуmaja; када се дакле Госпођа Гарет Андерсон пријавила за испит, није постојао ниједан члан у Правилнику на основу којега би ју могли одбити. Али да би спречили даље пријављивање жена за лекарске испите, Правилник је још исте године промењен, и тако је тада женама пресечен пут у лекарски позив,

Када је, године 1874, медицинарка Bane (Sophia Tex-Blake) с помоћу добровољних прилога накупила основни капитал од 8 1300, и својом истрајном и преданом борбом задобила симпатије неколицине људи од уплива, међу којима су билиим Дарвин, Лорд Шефтсбури, Професор Хексли (Нихјеу), и други, остварила је свој најмилији сан и основала „Лондонску Школу Медицине за Женске", и тиме савладала прве тешкоће на овоме путу, Међутим, ниједан британски универзитет није пристајао да испита ученице ради потребне квалификације, и ниједна болница није хтела дати женама приступа у болесничке собе, ради клиничке вежбе и наставе, без које је квалификација

511