Nova Evropa

У овом случају, ми ћемо засад оставити пострани целу такозвану „аферу Пивко", т, ј. оно што је спорно и што још треба утврдити и извести начисто, па ћемо се задржати мало једино на подацима о самоме Батаљону, онакима какве смо добили од самога Г. Дра Пивка (посредством Г, Луке Костренчићај, и какве смо нашли у његовим штампаним брошурама и чланцима. Žž

Како је дошло до организовања Добровољачког Батаљона на талијанском фронту, о томе говори серија књига под именом „Сагхапо“, које је издао, и још издаје, Клуб Добровољаца у Марибору, Досад су изашле: пет свезака на словеначком (1; „Ртон Аузеиј"; П: „Зете"; И: „Јађјапе теа [топТата“; ТУ; Vulkan ka На"; У: „Сак/апзКа пос"), и једна на српскохрватском (латиницом) (превод | свеске: „Ргон Аузет"), под именом: „Наши добровољци у Италији" (у Марибору, 1924). „Даље свеске су оглашене, а неке већ и у штампи, (Уз ову серију иде и роман госпође Лудмиле Пивкове „Криминал“, прештампан из „Единости“ од новембра 1923, Осим тога, мама више чланака и фељтона о истом предмету (види, например, „Шифрирана писма“, у љубљанском „Јутру“ од априла до маја 1924).

Југословенски Добровољачки Батаљон у Италији бројао је 33 официра и 910 подофицира, каплара, и редова, укупно 943 Југословена; и то, 637 Срба, 176 Хрвата, и 130 Словенаца (по вероисповости: 639 православних, 298 католика, 5 муслимана, и ! жидов), Покрајине су биле заступане овако: Банат и Бачка — 89; Срем — 49; Хрватска-Славонија 180; Босна и Херцеговина — 412; Далмација — 87; Истра, Горица, и Трст — 47; Крањска — 41; Штајерска — 34; Корушка — 4. Осим тога, било је на привременој служби при Одреду: 65 Чехословака (који су се, средином 1918, одвојили од Југословена, те образовали Чешкословачку Дивизију, међу њима 6 официра), 3 Русина (1! официр), 2 · умуна, и ! Пољак. Бројно стање Одреда било је дакле, пре издвајања Чеха, 1019 људи, — Мртвих је имао Батаљон (палих у борби, или умрлих услед рана и болести) 9, рањеника 60. Инвалиди су остали троје. — Многи официри и војници добили су разна одликовања и медаље, — Дисциплина је у целоме била добра, у понеким одељењима узорна: тако, чета поручника Ковачића није имала ниједног дисциплинарног преступа за све време, те у њој све до конца Рата нико није кажњен.

Чете су биле распоређене како следи. Споменута чета поручника Отона Ковачића била је у секторима УП талијанске армије, и држала је експониране тачке. Пред сломом аустријског фронта (31. октобра 1918) ова се чета концентрисала

539