Nova Evropa

granicu Nemačke, i što bi isključio današnje teritorije Poljske i Češkoslovačke, Poslednje bi imale da same sebe obezbede lokalnim sporazumom i ugovorima o arbitraži sa Nemačkom,

Ekspoze Britanske Vlade zadao je težak udarac Protokolu. Da li je taj udarac smrtonosan? Brijan, koji u Savetu zastupa Francusku, misli da nije, i zato ga je uporno branio. On je sa puno ubedjenja izjavio da bez obavezne arbitraže i bez pakta bezbednosti ne može biti reči o razoružanju, Narodi traže pre svega garantije; te garantije Protokol predvidja, i zato ба је Francuska potpisala, On se može dopuniti, ali se ne sme odbaciti: »Alko principi na kojemu počiva Protokol budu napušteni, narodi će se polako vratiti na stare navike i na surova rešenja«, dovikuje bivši predsednik Francuske Vlade, I С, Beneš, koji je najviše radio na Protokolu, dao je jednu izjavu novinarima u kojoj se, izmedju ostaloga, kaže : »Posle Čembrlenove deklaracije, Protokol u svojoj prvobitnoj formi otpada; ali ideje kojima je nadahnut poslužiće kao osnova za novu diskusiju i za elaboraciju jednog opšteg sporazuma ili više posebnih«,

Iz izjava u Savetu i iz komentara u javnosti vidi se, da u pogledu bezbednosti postoje dve politike: jedna hoće da stvori garantni pakt izmedju Francuske, Britanije, Belgije, Italije, i Nemačke, a da ostavi države Istočne i Srednje Evrope svojoj sudbini {tu politiku vodi Forenj-OHs); druga želi da zaštiti evropski kontinent od novih ispada Nemačke, i da održi mir zaključenim sporazumima i ugovorima {tu politiku vodi Orsejski Kej), Која će od njih pobediti? Šesta Skupština Lige Магода, koja se sastaje ovih dana, i koja će uzeti u pretres i Protokol i note britanske i francuske vlade, daće odgovor na to pitanje. Valjda će se naći kakav kompromis koji će ublažiti atmosferu nesigurnosti koja se opet oseća u svetskim odnosima, Pada u oči, da se Rusija isključuje iz svake kombinacije; tako će interesi velikog ruskog naroda još jednom biti žrtvovani, Slovenski državnici treba o tome da razmisle,

Dr. RR. Mifbović,

Интелектуална кооперација при Друштву Народа.

Поред великих политичких и правних питања која се односе на припремање општега мира, Друштво Народа је, после године 1922, скренуло своју пажњу и на зближавање народа на пољу интелектуалном и моралном, установивши нарочиту Комисију за интелектуалну кооперацију, у коју је позвало истакнуте и познате интелектуалне раднике разних народа (као француског филозофа Бергсона, немачког

210