Nova Evropa

„ li će moći sačuvati pred Srbohrvatima — ili bolje u Jugoslovenstvu — svoju ikulturnu individualnost, njihova je ljubav za svoj jezik i svoju kKmjiževnost ostala gotovo netaknuta od političkih uticaja i promena, Istina, ima ljudi — naročito »profesijonalnih« političara — kojima lee ova sitrana narodnog života više ili manje tudja; oni me vole književnosti i jezika, pa im je stoga lako biti »širokogrudan« kad je reč o napuštanju slovenačkog jezika u korist srpskohrvatskog, Medjutim, ona narodna jezgra, koja živi u slovenačkoj tradiciji, i koja voli jezik, pisce i knjige, meće i ne može da postavi i sve ovo na pazar pa da sklapa kojekakve kompromise ma štetu živoinih interesa slovenačkog naroda. O tome treba svakako voditi računa,

U poslednje godine, kad je diskusija o stapanju slovenačkog jezika sa wsrpskohrvatskim jezikom postala življa i aktuelnija, može poznavalac slovenačkih prilika da komstatuje podvostručenu briga i ljubav za slovenački književni jezik, "Treba samo uzeti u ruke »Ljubljanski Zvon«, »Dom im Svete, ili najmladju reviju »Kritika«, da se vidi koliko se važnosti polaže danas na čistotu i pravilnost književnog jezika, te da se uvidi da se ovde ništa ne čuje i ne zna o »stapanju«, U svakoj kritici по ћ Кпиба ispituje se veoma pommo.i jezična strana, U pogledu brige oko pravilnosti izraza, čistote reči, i skladnosti stila, mogu Slovenci da budu uzor i drugim Slovenima, »Slovenska slovnica« Dra, Antona Breznika, koja je izašla pre neku godinu {1921) u drugom izdanju, i »Slovemski pravopis« od istog pisca, danas su arbiter u svim sporovima oko pravilnosti pojedinih oblika, i merilo koje se vrlo strogo primenjuje, U (poslednje vreme posvetila je naročito »Kritika« veliku pažnju čistoti jezika; u dosadanjim brojevima ispituje filolog Iv. Koštial jezik odličnih pisaca Finžđara i Vi, Levstika, te jezik u novinama, Kao majstori slovenačke reči vrede danas Oton Župančić i Vladimir Levstik, ovaj potonji naročito u prevodima iz francuske i ruske književnosti,

Slovenački jezik se za poslednjih decenija izradio i zadobio je na finesama i na mnogostranosti, te potpumosti izražaja, zahvaljujući s jedne strane novome duhu u književnosti, i poimence i pesništvu, a s druge strane većemu razmahu domače nauke, Nakon oslobodjenja, otkako se je, sticajem novih prilhika i novih sredstava, znatno počeo širiti slovenački kulturni fiorizont, opaža se Življe pulziranje i ključanje u žilama književnog fezika, i dotok novih sila iz samog životnog vrela — iz патода, и sti mah kada i dotok usled uticaja sa Zapada, Kod nekojih pisaca postaje već i francuski uticaj očigledan i slovenačke revije mogu, u poredjenju за predrafnim svojim godištima, da posluže vrlo lepo kao primer nove orijentacije, Opaža se uopšte, da germanska oštrina i težina stila prelaze pomalo

434