Nova Evropa

споразумевање у мислима, или тачније: једнако душевно реагирање, баш као кад се оно изрекне у неком друштву једна реч, или се учини ма само и кретња или миг, а у свима присутнима одједном породи се иста мисао, или им се намеће исти упит. И ми ћемо радије потражити ово и овако споразуме-

вање,

Смисао речи мањина имао би показати неку бројну мањину, Међутим, о броју се и не ради, Индијци су, например, кудикамо бројнији од Енглеза, па ипак су они у свести људства „мањина". Ни већина ни мањина не представља, дакле, бројну снагу, исто као што не представља ни верски, а још мање језични, бројни сразмер. У некадашњој Аустроугарској Монархији били су Словени држани као „мањина“, а они су стварно били бројна већина, — мањина су били ради своје подређености господујућим народими Немаца и Маџара, „Мањина“, то је дакле нека подређеност нечијој сили; а свака подређеност истоветна је са неједнакошћу У мисли, она нам се приказује у повезаној слици човека са бичем и човека под јармом, — то је деградација човека. А баш у томе и лежи све: у поштовању и у схватању вредности човека. Јер, која је разлика између оног Југословенина којему је матерински језик немачка, и оног којему је матерински језик српскохрватски2 Или, да питање поставимо темељније; по чему, и ради чега, да један има више а други мање права; — Ако их погледате, рецимо у Кули или у Сомбору, кад на божјој припеци један покрај другога врше жито, или кад одбрајају новац за порез, или кад — вршећи војну дужност — пролазе мимо вас један уз другога у четама, да ли тада видите у њима икакове разлике27.. 2

Нема ту разлике. А онда долази ово: ми смо створили ову државну заједницу; она постоји, и по свима научно-политичким принципима способна је за живот и напредак, Те су претпоставке потребне за морално оправдање закона о заштита државне целине и за њезину одбрану. Убеђење ово, и о овоме, мора почивати на претежном броју народа, и том квантитативне и квалитативне већине. У томе погледу, и то само и једино у томе погледу, и у погледу оног што је с тим у вези, може се, и оправдано је, говорити о већини или мањини народа, и ту су увек потребне већине. Ту долази први пут до свога пуног израза суштина демокрације, наиме: право одлучивања народне бројне већине. Другачије не може бити, јер уверења која су оправдана, и која се могу бранити ис пуном сигурношћу одбранити, покрећу свет и дају му обележје и правац, Тиме тек улазимо у језгро питања које нас овде интересује. Пријорно нису, у Југославији, ни Турци, ни Немци, ни Маџари — мањине; они то постају истом онда ако се, и кад се, очитују противу састава ове државе, ако

36