Nova Evropa

пјеба Фопозто, ва dozvolom izdavača, u prevodu, drugi део, Кој dovori o posledicama Svetskoga Rata za male narode, o potrebi političke organizacije »opasne zone« u Srednjoj Evropi, i o političkoj ulozi malih narodi u poratnoj Evropi,)

Danas, nakon Rata, može se reći da su u velikomu svetskom okršaju pobedili, uglavnom, principi demokratije, Ja naročito kažem »uglavnom«, zato što me mislim da su pobedili potpuno,

Rat se, kao što je poznato, svršio pobedom Zapadne Evrope na bojnome polju, a porazom apsolutističkih država Srednje i Istočne Evrope, U svima pobedjenim državama došlo je do političke, a u nekim slučajevima i do socijalne, revolucije, U Nemačkoj, Rat je uklonio hohencolernsku dinastiju, i mnoge druge nemačke vladalačke domove, i lišio je vodeće nemačke birokratske, vojne, i aristokratske krugove odlučujuće vlasti u državi, pa je neposredno ili posredno dao udela u vladayvini političkim strankama radnika i socijalista, U Austrougarskoj je Rat uništio dinastiju, aristokraciju, birokraciju, uticaj vojske i crkvene hijerarhije, i, uopšte, ukinuo je proganjanje narodnosti. U Bugarskoj je Rat povukao za sobom kralja i slojeve koji su bili tada na kormilu, I u Turskoj je Rat svršio političkom i verskom revolucijom, svrgnućem dinastije, i pretvaranjem stare Turske u Novu Tursku, Tako je ceo Balkan, više-manje, bio zahvaćen novim revolucijonarnim strujama, Pored Bugarske, najdalekosežnije promene nastale su u Grčkoj, Na drugoj strani, jedina apsolutistička država medju Saveznicima, Rusija, takodjer je propala: carstvo i dinastila, skupa sa vladajućim slojevima, odoše bez (габа, а najradikalnija posledica revolucije pokaza se u emancipaciji seljaštva. Medjutim, Rusija pade u 'revolucijonarnu krajnost boljševizma, koji je isto tako malo demokratski kao i predratni režim, Od svih poratnih prevrata, Ruska Revolucija je urodila najgorostasnijim posledicama, kojima se još zadugo neće moći dogledati kraja,

Što se tiče internacijonalne politike na delu, imperijalistički pangermanski plan osujećen je poglavito uspostavom novih malih država u Srednjoj Evropi; u stvari, i bar u svojim glavnim crtama, time je izvedena u primeni ona politička filozofija do koje su Saveznici došli bili još za Rata, a koju su najasniie formulisali u svojoj Noti od 10. januara 1917, upućenoj predsedniku Vilzonu. Docnije su iooni prihvatili načela Vilzonovih Četrnaest Tačaka i načelo samoopredeljenja narodš kako ga je proklamovala Ruska Revolucija,

Usled tofa je stara Austrougarska ukinuta, a razni delovi njene teritorije povezani su u nove nacijonalne države. Isti se proces odigrao i na Balkanu, Pored nove Austrije, Madžarske, i Bugarske, obrazovane su nove države: Češkoslovačka, Jugo-

40