Nova Evropa

сами разумију, докуче, и осјете, Ако се и у њима, поред осталога што је о овом предмету писано, нађе понешто што Be олакшати разумијевање његова великог дјела, ја ћу бити задовољан. Ја лично имам тако високо мишљење о Микеланелу, да се једва усуђујем да о њему пишем, Кад то ипак чиним, чиним само зато да удовољим својој савјести, за тако честа и тако велика уживања што сам их имао стојећи пред Микеланџеловим дјелом, Зато се, управо, и не усуђујем да пишем толико о њему, колико о својим осјећајима, и расматрањима изазваним његовим дјелом. Осим тога, ја ова расматрања пишем, не за људе од пера већ у првом реду за наш "млађи умјетнички нараштај, умјесто разговора о једном од највећих умјетника у пластици послије златног грчког доба. Осјећам ту потребу и дужност утолико више, што је и нашу умјетничку омладину почео да подгриза прв декаденције, који је већ дубоко нагризао стара стабла културног Запада. Истичући пред очи наше здраве младице ову крупну фигуру, желио бих да им она засја несамо својом снагом и вјештином, него

и да се увјере у какову су гријеху, и каково светогрђе праве |

у центрима културе, кад опонашају у својој перверзности чак и дивљачку црначку пластику послије Микеланџела, као они њихови савременици који уживају у црначкој „музици“ послије Бетовена. Ја лично понајмање сам зато да се ударају неке границе, или да се млађима спута дух, ни нацијонализмом а камо ли шовинизмом (како су ме понеки криво тумачили); напротив, макако да смо мали, хтио бих да им улијем воље и упутим замах и преко наших граница, јер цијело човјечанство је један свијет. Здрави, млади и чили (не пита се за одјећу), треба да замијене старе, уморне, и болесне, — то им је и дужност! Али не треба да пребацују мету. Треба да почну од себе, и из себе.

Сваки држи оно што има; и треба то да држи, поготово ако је добро и здраво. Ми имамо наш херојизам, — херојизам додуше, досад, у примитивном и уском смислу ријечи, али који ипак значи смјелост и снагу, Бјерујем да ће и наша раса дати и врсте хероја као што су били Св, Фрањо, Галилеји, Микеланџело, и други, и да ће наш народ разумјети да су и ово хероји, и то хероји вишега стила. Будући да себе не дијелимо од осталог човјечанства, кад вјерујемо у себе вјерујемо у човјечанство као цјелину; коликогод његови поједини дијелови били истрошени, оно је у својој цјелини пуно снаге и способности за обнову, да наставе чили гдје су стали уморни. То настављање треба да буде ондје гдје су престали најбољи, а не лоши; па чак ни лоши нису увијек доказ уморености и истрошености, него су често посљедица ситости, афектације, и продукције навелико, с извјештаченим грабљењем из несазрелих слојева испод површине, Наша је цивилизација према урођеном

244

а