Nova Evropa

zordžimenta? ,,, Za koju godinu zevaćemo, s namerama komemoraftivnim, nad niskom političkom literaturom ovog perijođa falijanskog života, koji smo morali na našu dosadu da proživimo,. No kako odmaranje u životu naroda me koristi, a uočiti i otkloniti pogrešku nije dovoljno da mas reši dužnosti rada i novog stvaranja, to ponovo ističemo potrebu alirmacije vere i pouzdamja u demokrafiju, ne više kao tradicije, već kao mogućnosti da se postave i da se rešavaju movi problemi, ı da se narodi koji su gospodari svojih sudbina upute ma nove staze u pravci novih ciljeva, Da једап патод 'еђа да raspolaže samim sobom, to je demokratska nauka; da njegova moć raspolaganja samim sobom mora da se izvodi s pomoću starih tradicijonalnih ustamova4, i da ne može da se orijentiše prema

novim ustanovama ili s pomoću novih eksperimenata, — to je jednostavno demokratska predrasuda, Talijanska se demokratija neće srozati u take predrasude, niti će prosto leći — da

штте и зебапји па prošlost, Ona zna, da je život problem 1 borba; i mora da se uputi da prizna opstanak problema demokratije, te da im spremi rešenje ... Toliko istorije, boli, i eksperimemata, mije moglo da bude uzaludno, Snaga i stalost upravne moći mogu da se solidno učvrsfe na temeljima паrodmogš suvereniteta,,. Država se shvata sve to više u širem i nevezanijem smislu, i to nesamo u pogledu egzekutivne vlasti, već i u svim svojim konkretnim organima ... Pravo rađa тога da se podigne ma stupamj i do funkcija koji dosada misu bili predvidjeni u političkoj komstituciji država, Ovi, i mnogi drugi, problemi današnje i sutrašnje demokratije biće kod mas zahvaćeni i rešeni onog dama kada teren našeg javmog života bude oslobodjen od zapreka koje damas teško lebde nad narodmim suverenitetom ,,, Medjutim, dok se taj dan me približi, i dok još traje borba za pomovno osvojenje talijanske slobode, mi vapijemo neka bi iz maše zemlje vaskrsla sveta Таапба najboljih simova, spremnih ma svaku žrtvu, da bi Italija konačno postala domaćica u svojoj kući, vladarka svojih dan4, i majka jednako ljubazna i drača za sve svoje sinove,

Mi ćemo ponovo osvojiti Slobodu i pronaći Domovinu. Kroz tminu noći kojom mas još obavijaju sive fantazmagorije gradjanskog rata, ovo nas pouzdanje osvežava i krepi, Brzo kretanje naše generacije, koja je mnogo grešila i mmogošta sagrešila — ali zato i mnogo ljubila i vrlo mnogo patila —, vrši se sa veličanstvenom sigurnošću usuda u pravcu mepromašive mete, koja se daje zaokružiti u reččći Domovina Puka,

Giovanni Amendola.

(Sa talijanskog preveo, B. Radica.)

351